Такође, утврђено је и да ће током сљедећих десет година раст понуде надмашити раст потражње, узрокујући да реалне цијене већине робе остану на истом или чак испод свог нивоа.

- Борба против глобалне пандемије ковид-19 узрокује невиђене несигурности у ланцима снабдијевања храном, с потенцијалним уским грлима на тржишту рада, индустрији, пољопривредној производњи, преради хране, промету и логистици, као и промјенама потражње за храном и услугама прехране - каже главни секретар ОЕЦД Ангел Гуриа.

Растућа свјетска популација и даље је главни покретач раста потражње, иако се њени трендови разликују у појединим земљама. Процјењује се да ће просјечна доступност хране по глави становника до 2029. досећи око 3.000 калорија и 85 грама протеина дневно.

- Очекује се да ће потрошачи у земљама са средњим дохотком употребити додатни приход како би своју прехрану с основних производа пребацили на ону с већом вриједности, тј. здравијом и више еколошки произведеном. С друге стране, у земљама с високим дохотком повећаће се забринутост за околину и све више њих ће умјесто животињских протеина изабрати алтернативе - тврде из ОЕЦД-а.

У извјештају наводе и да ће отворена и транспарентна међународна тржишта постати све важнија за сигурност хране, посебно у земљама које много увозе.

- Искуство је показало да трговинска ограничења нису рецепт за сигурност хране. Потребна нам је боља политика, више иновација, повећане инвестиције и већа интеграција како би изградили динамичну, продуктивну и отпорну пољопривреду и прехрамбени сектор - напоменуо је директор ФАО Коу Донгyу.

Очекује се и да ће свјетска производња житарица порасти за око 85 одсто у сљедећих десет година, а као главни разлог наводе већа улагања у технологију производње и боље праксе узгоја.

Такође, извјештај процјењује и да ће се до 2024. године производња домаћих животиња повећати за 14 одсто због побољшања у исхрани и екстензивном начину узгоја. Наглашена је и трајна потреба за улагањем у изградњу инфраструктуре.

Под претпоставком наставка тренутних политика и технологија, предвиђа се да ће емисија стаклених гасова у пољопривреди расти за 0,5 одсто годишње, што указује на смањење интензитета угљен диоксида у пољопривреди. Стока ће чинити 80 одсто овог глобалног повећања.

- Осим ковид 19, тренутни изазови укључују инвазију скакавца у источној Африци и Азији, континуирано ширење афричке свињске куге, учесталије екстремне климатске догађаје и трговинске напетости међу главним силама. Прехрамбени ће систем такође морати да се прилагоди преференцама потрошача и искористи дигиталне иновације у пољопривредно-прехрамбеним ланцима - закључује Гуриа.

Извор: Спутњик.рс