Republika Srpska
Garantni fond u funkciji već sredinom jula
Garantni fond bi mogao da bude u funkciji već sredinom jula, kada će prvi privredni subjekti moći da se prijave za kredite - poručuje Radovan Višković, predsjednik Vlade Republike Srpske. Vlada Srpske u ovaj fond unosi 50 miliona maraka, zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj. Preko garantnog programa, planiraju da pomognu malim i srednjim preduzećima da se izbore sa korona krizom.
"One se prije svega odnose na one privredne subjekte koji nemaju dovoljan kolateral, nemaju dovoljnu imovinu ili je imovina opterećena nekim drugim kreditima, da Vlada Republike Srpske preko Garantnog fonda garantuje do 70 odsto iznosa tih kredita koji se daju", kaže Radovan Višković, predsjednik Vlade Republike Srpske.
Procenat za koji Vlada garantuje je povećan sa 50 na 70 odsto, da bismo, uslovno rečeno, "natjerali" banke da daju što povoljnije uslove privrednim subjektima, objašnjava Višković. Na osnovu tih garancija, komercijalne banke će malim i srednjim preduzećima, kao i zanatskim radnjama, moći da izdaju kredite u ukupnoj visini od 238 miliona KM. Jedan od naših uslova je bio da kamate budu daleko manje, jer Republika Srpska garantuje sredstvima iz budžeta, rekla je ministarka finansija Srpske.
"Sklopićemo ugovor sa bankama koje ponude najnižu kamatu, a isto tako i sa mikrokreditnim organizacijama, jer veliki broj sitnih poljoprivrednih proizvođača najviše uzima kredite preko mikrokreditnih organizacija. Veliki broj, pogotovo ovih sitnih, malih privrednika, moći će doći do sredstava koja su do sad bila njima nedostupna u bankama", kaže Zora Vidović, ministar finansija Republike Srpske.
Poslovne banke i mikrokreditne organizacije mogu da se jave na javni poziv Garantnog fonda, a one koje ponude najbolje uslove će moći da kreditiraju privrednike. Bankari pozdravljaju nove planove Vlade za stabilizaciju ekonomije nakon korona krize. Iz uprave NLB banke poručuju da će se prijaviti na tender.
"Još jedna dodatna obaveza bankama i svim kreditorima, da budu odgovorniji prilikom utvrređivanja kreditne sposobnosti svakog od podnosilaca zahtjeva. Naravno, olakšavajuća okolnost je za one koji nemaju kolateral, ova garancija je praktično kolateral, ali ponavljam da je to samo dodatna obaveza da pravilno utvrdimo kreditnu sposobnost, da država po tom osnovu ne bi imala nikakvih gubitaka", kaže Radovan Bajić, predsjednik uprave NLB banke Banja Luka.
Najveći kredit koji će mikro preduzeća moći da podignu ne smije da pređe 30.000 KM, za mala preduzeća ta granica je 100.000 KM, a za srednja 250.000 KM. Najduži rok otplate će biti četiri godine, a banke bi trebalo da ponude grejs period od tri do 12 mjeseci.
Izvor: ATV
