Радослав Самарџија (1958-2009), српски пјесник и новинар родом из Трнова, написао је бројне пјесме, био је један од најталентованијих писаца с ових простора, а радио је и као новинар у Српској новинској агенцији.

1992. године придружио се ратним збивањима као борац Војске Републике Српске.

Међу првима је писао патриотске пјесме. Збирка пјесама “Говорим српски” написана је на ратишту као аутентично свједочанство и непосредни пјесников доживљај рата.

Управо је једна од његових пјесама посвећена преминулом доктору Миодрагу Лазићу, за коју је др Лазић говорио да му је најдража успомена из рата.

Чувени српски хирург Миодраг Лазић, који је током ратова деведесетих спасавао животе у Републици Српској Крајини и Републици Српској, преминуо је јуче од посљедица вируса корона.

ПОСВЕТА

(др Миодрагу Лазићу, ратном хирургу)

Неизвесно живи, блиски вечном хладу

Здробљених костију, искиданих тела

Приправни за своју последњу параду

Већ смо облачили укопана одела.

С црвоточном надом на хируршком столу

Дрхтали смо своју несигурну ролу

Молећ се доктору, ко Свемоћном Богу

Да нам врати бубрег, око, руку, ногу...

Све је редом наше одболово ране

Одсечене уде, жиле потргане

И својом чудесном руком спаситеља

Враћао животе у мртва нам тела.

Благослови, Боже, њега што је патник

Над ранама нашим већи од нас био

Достојан најбољих међу нама ратник

Анђеле кроз тмине што је предводио!

Фронтал/Данка Савић