У наставку прочитајте који су градови били пријестоница српске државе, од Дестиника, чији се трагови једва назиру, па све до Смедерева, које и даље поносно чува обрисе некадашњег главног града.

Дестиник - најстарија позната пријестоница Србије, налази се у Рашкој, на сјеверној падини брда Клик, између Пријепоља и Сјенице. Као српска пријестоница се помиње први пут у спису “О управљању Царством” византијског цара Константина Порфирогенита. Сматра се да је овај град постојао барем два вијека прије Немањића, а затим је уништен и напуштен у 10. вијеку, у вријеме бугарске експанзије.

У наредна два вијека пријестоница је премјештена на јадранску обалу. Главни град је првобитно био Котор, после тога Стон на Пељешцу, да би се на крају преселио у Скадар.

Рас - био је престоница српске области која је по њој названа Рашка. Крајем ЏИИ и током ЏИИИ века Рас постаје политички и културни центар српске државе и пријестоница првих владара из династије Немањића.

Положај Раса није у потпуности утврђен, али се сматра да је у питању локалитет Градина, који је спаљен 1242, а налазио се у близини данашњег Новог Пазара.

Ниш - Велики жупан Стефан Немања је у периоду1183.-1191. владао из Ниша. За вријеме Трећег крсташког похода ту се срео са немачким царом Фридрихом И Барбаросом.

Од времена Стефана Немање и почетка ширења Рашке, махом ка југоистоку, Рас губи свој дотадашњи значај. Држава Немањића у то доба нема сталну пријестоницу, већ се њено сједиште налази тамо где и тренутни краљ, обично у неком од двораца као што су Пауни, Неродимља, Сврчин, Штимље, Призрен и Скопље.

Београд - је био пријестоница државе краља Драгутина. Драгутиново краљевство је називано сремском краљевином, док је Краљевина Србија термин који се везује за његовог брата Милутина, који је за своју престоницу изабрао Скопље.

Скопље - Постало је престоница за вријеме краља Милутина, а током владавине Стефана Душана игра веома битну улогу као пријестоница Српског царства у којој је сам Душан овјенчан за цара Срба и Грка 1346. године и прогласио свој законик 1349. године.

Призрен - је био једна од пријестоница Српског царства у којој је постојао царски дворац. Путници из тог доба га називају царским градом и царском пријестоницом, док се у народној епској поезији помиње као српски Цариград.

Сер - налази се у данашњој Грчкој, на 70 километара од Солуна. То је град у коме се налазио царски дворац и место где је Душан допунио свој Законик 1354.

Прилеп - је био пријестоница краљева Србије из породице Мрњавчевића, прво Вукашина, а потом и његовог сина Марка, а по доласку Хребељановића на власт, пријестоница се сели у Крушевац.

Крушевац - био пријестоница кнежевине Србије током владавине кнежева из породице Хребељановића, прво Лазара, а потом и његовог сина Стефана. Први пут се помиње у једној Лазаревој повељи из 1387. године, која је издата “у славноме граду господства ми Крушевцу”.

Београд - Лазарев син Стефан приморан је да пријестоницу пресели у Београд, који је обнављао претходне три године. Под деспотом Стефаном Лазаревићем Београд је територијално, економски и културно нагло растао, паралелно повећавајући и број становника.

Смедерево - последња средњовековна пријестоница и пријестоница деспотовине Србије под Бранковићима. Подигао га је деспот Ђурађ. Након смрти Стефана Лазаревића, деспот Ђурађ Бранковић није могао да остане у Београду, који су преузели Мађари, па је саградио нову престоницу у Смедереву.

Извор: Б92