ПОРОДИЦА: Родио се као Џулијан Пол Хокинс у јулу 1971. у Аустралији, а презиме је понио по мајци будући да су му се родитељи разишли прије његовог рођења. Презиме Асанж узео је од очуха, глумца Брета Асанжа, за кога се мајка преудала када је Џулијан имао годину дана и с којим је имала малу позоришну трупу. Његов биолошки отац, анти-ратни активиста Џон Шиптон, веома је ангажован у борби за ослобађање Асанжа од свих оптужби.

Џон Шиптон, отац Џулијана Асанжа

ХАКЕРИСАЊЕ: Интересовао се за компјутере и природне науке, али је често мијењао школе. Студирао је програмирање, физику и математику у родном Таунсвилу и Мелбурну, али није дипломирао. Са 16 година (1987.) основао је прву хакерску групу, а 1991. откривен је током упада у сервере канадског телеком оператера Нортела, за шта је осуђен пет година касније на казну од 1.200 аустралијских долара. Добро понашање и компликовано дјетињство учинили су да казна буде мања од очекиване.

ИНТЕРНЕТ: Током деведесетих био је изузетно активан у програмерском свијету у Аустралији, радио је на протоколима за интернет саобраћај који се тек развијао, био је један од оснивача првог интернет провајдера у Аустралији, али је упоредо показао велико интересовање за безбједност корисника и њихове приватности. Већ крајем деведесетих упозоравао је на могућност прислушкивања и снимања дигиталне телефоније из иностранства, прије свега од стране америчке Националне безбедносне агенције НСА.

ВИКИЛИКС: Основао је Викиликс са групом истомишљеника 2006. а себе је прогласио „главним уредником". Циљ им је био да објављују тајне документе који откривају незаконите радње које државе предузимају прије свега у сфери прислушкивања и контроле грађана. Свјетску славу сајт је стекао у новембру 2010. послије објављивања тајних докумената америчке администрације (Кејблгејт), а испоставило се да их је Викиликс добио преко Челси Менинг (Бредли Менинга прије промјене пола), аналитичара запосленог у америчкој војсци. Због ових открића против Асанжа је у САД покренута кривична истрага, али формално још увијек није подигнута оптужница. 

Билборд кампање за ослобађање Асанжа

БЈЕКСТВО: Асанж је у августу 2010. боравио у Шведској и двије жене код којих је преспавао оптужиле су га за силовање. Саслушан је и пуштен због недовољно доказа, али је истрага поново покренута неколико мјесеци касније, заправо одмах послије „Кејблгејта". Асанж се тада налазио у Великој Британији, а Шведска је тражила изручење на које он није желио да пристане у страху да би одатле одмах био изручен САД гдје му је пријетила озбиљна казна. Када је постало јасно да ће британски суд донијети одлуку о изручењу Шведској, Асанж је у јуну 2012. побјегао у амбасаду Еквадора у Лондону гдје је добио политички азил и гдје је боравио све до априла 2019. када су му нове власти Еквадора укинуле азил и поништиле држављанство које је стекао у међувремену. Британска полиција га је ухапсила јер је бјекством у амбасаду прекршио кауцију коју му је суд одредио. Шведска је смјеста обновила истрагу и захтјев за изручење, а Асанж је у екстрадиционом притвору. Његови пријатељи тврде да му је због притворских услова здравље нарушено толико да је животно угрожен и захтијевају пуштање на слободу.

ДЈЕЦА: Са 19 година са Терезом Доу добио је сина Данијела који је данас софтверски инжењер. Са Терезом се послије развода борио за старатељство на Данијелом и у том периоду је потпуно осиједио, природно је смеђокос. Вјерује се да има још дјеце са другим женама, али он о томе не говори јавно због њихове безбједности.

Извор: РТС