Русија је добила све неопходне дозволе за постављање гасовода „Јужни ток" преко турских територијалних вода заобилазно око Бугарске, пише руска штампа. Заједнички пројекат Гаспрома и ЕНИ, Јужни ток, за конкурента има ЕУ пројекат гасовода Набуко. Оба гасовода треба да буду пуштена у погон практично истовремено, а до прије неколико дана Бугарска се сматрала кључном транзитном земљом за Јужни ток, који је требало да прође од сјеверокавкаске обале Црног мора до бугарске луке Варна.

Русија је потписала споразуме о изградњи гасовода са Италијом, Бугарском, Грчком, Србијом и Словенијом, објавивши да рачуна да ће за више од два пута повећати његове планиране пропусне капацитете - са 31 милијарде кубика годишње на 63. Раније су се Набуко и Јужни ток сматрали подједнаким у погледу пропусних капацитета, тако да је ова новост учинила руски пројекат потенцијално привлачнијим.

Русија дослиједно води политику искључивања земаља које она сматра непријатељским из својих цјевоводних пројеката, јер се заобилазе Украјина, Пољска и балтичке земље

Петог јула на изборима у Бугарској побиједио је процентристички покрет Герб, формиран око Бојка Борисова, који је постао и премијер. Претходна влада, предвођена социјалистима, гајила је симпатије према Москви. Русија дослиједно води политику искључивања земаља које она сматра непријатељским из својих цјевоводних пројеката. Као пример за то служи Јужни ток, који у првом реду треба да заобиђе Украјину, и Сјеверни ток, који заобилази Пољску и три прибалтичке републике.

Турски министар енергетике Танер Јилдиз предао је Русији сва документа којима се дозвољава и који су неопходни да се Јужни ток постави преко територије Турске, пише лист Комерсант. Сусрет у Милану, даље наводи Комерсант, који је 19. октобра организовао италијански министар економије Клаудио Скајола, искључио је Бугарску из реда транзитних земаља гаспромовског пројекта, те наводи да Бугарска такође губи пројекат нафтовода Бургас-Александруполис.

Договором Русије и Турске, Бугарска је остала без пројекта Јужног тока, али и нафтовода Бургас-Александруполис

Око сусрета у Милану, по мишљењу Комерсанта, постоји интрига. Званично је требало да се разматра евентуално учешће Русије у изградњи нафтовода Самсун-Џејхан, којим би се допремала нафта од турског терминала Самсун на Црном мору до турског терминала Џејхан на Средоземном, заобилазно око Босфора. Наводно им је турско-италијански пројекат привукао пажњу, јер Русија до сада није испољавала интересовање за њега. У таквим околностима није било јасно чиме би се напунио цјевовод, појашњава лист.

Тако да у ствари руске преговараче није толико интересовало учешће у пројекту Самсун-Џејхан, колико пристанак Турске на изградњу Јужног тока у њеним територијалним водама. То би помогло да се заобиђу територијалне воде Украјине, што је један од основних задатака Јужног тока.

У том контексту Русија се изненада заинтересовала за цјевовод Самсун-Џејхан, заборавивши на планове изградње нафтовода Бургас-Александруполис, који треба да допрема нафту из бугарске луке Бургас у грчку луку Александруполис у Јегејском мору.

Лишивши Бугарску пројеката гасовода и нафтовода, руски премијер Владимир Путин је дао јасан одговор новом премијеру Бугарске Бојку Борисову, који му је недавно изјавио да је Бугарској „потребно вријеме" да се одреди поводом крупних енергетских пројеката уз руско учешће. Та изјава је, пише Комерсант, повриједила Путина и додаје да ће од резултата миланског сусрета „на крају крајева свима бити добро". Осим Бугарској, наравно.

Русија је дигла руке од земље коју је као савезника вијековима  стављала  испред Србије. То је јасна порука прозападним бугарским властима, који су у минирању Јужног тока отишли даље него земље од којих се то више очекивало

Цјевовод Бургас-Александруполис је много краћи од Самсун-Џејхан, али седам година зачкољица од стране Бугарске исцрпило је Руско стрпљење.

Дневник, бугарски партнер британског ЕурАктив, пише да пројекат цјевовода Бургас-Александруполис не ужива подршку јавности због еколошких проблема које би могао да проузрокује. Градоначелник Бургаса Димитар Николов изјавио је да град не жели цјевовод.

Руски предсједник Дмитриј Медведев захвалио се турском колеги Абдулу Гулу на закљученом споразуму у Милану, саопштио је званични сајт Кремља.

Повезани текстови: Ко растура бугарску скупштину?

Црноморска нафта - ново поприште геополитичких борби