Да ли је ова паралела претјеривање, провјерите у осврту секретара редакције Фронтал.РС, на хулиганско-навијачки спин у медијима.

На Фудбалском стадиону "Луке" у Грачаници, прије два дана, у нередима на утакмици између "ФК Братство" из Грачанице и "ФК Раднички" из Лукавца повријеђена су четири лица.

Пише: Жељко Свитлица

Бацала су се пиротехничка средстава на терен, нападнути су радници Агенције за заштиту из Грачанице, од којих су три повријеђена, док је навијач "Радничког", чији су иницијали А.Н. (21) из Лукавца, задобио тешке повреде.

Оштећен је и путнички аутомобил, који је био паркиран у близини.
Интервенцијом полиције из Грачанице, група навијача је удаљена са терена, која је у даљој намјери спрјечена да нарушава јавни ред и мир.

Како?

Па зар изгредници из Ђенове нису похапшени? Откуд српски хулигани у Грачаници?

Како ће БиХ сада у Европу, гдје је чекају БХ фанатикоси?

Претјеривања никад доста, али зашто не поновити да се навијачки нереди и насиље дешавају – ама баш свугдје и тако оправдати нереде у Ђенови. Идући том мишљу, сад из Србије треба да упере прстом и броје мртве по европским стадионима? Ипак не. Треба се окренути себи и ријешити свој проблем. Шта Србе брига за тамо неке нецивилизоване државе чије су бомбе убијале људе, дјецу, рушиле мостове, творнице, сијале осиромашени уранијум да ниче генерацијама које долазе... Са таквима се не треба поредити.

Замислите ситуацију: Италијански министар иностраних послова Франко Фратини се извинио фудбалским фановима широм Европе, јер је током утакмице Лиге шампиона између градских ривала Интера и Милана на терен поред голмана Диде бачен мотоцикл, а Дида погођен бакљом у главу.

Коментатор на некој овдашњој телевизији је то прокоментарисао: ''Ужас, па зар да идемо у такву варварску Европу. Никад!'' Јесте, али мало сутра. Умјесто тога, данас је уредно подшишани и обријани Борис Тадић, познат и као предсједник Србије, рекао да ће "бити кажњени и изоловани хулигани и екстремисти и да они неће зауставити процес прикључње Србије Европској унији"(?!?).

Је ли? Они то могу? На сву ту су причу, послије бакље у главу несрећног Диде, навијачи Лација одговорају салвама фашистичких пјесама и са уздигнутом десницом, као пластична инкарнација Мусолинијевог и даље живог духа.

Италијани морају под хитно да раскрсте са својом прошлошћу, ако мисле да напредују као друштво...

У свом дворишту

Напретка нема ни у Србији. На протестима против геј параде, само је фалио Драган Бјелогрлић као ''Црни бомбардер'', све остало је било ту: хеликоптери, полиција, навијачи...само се сада мало мање слуша Електрични оргазам, а више нешто друго:

Можемо говорити и претјеривању, измишљању, али Србија има посла са ''улицом''.

Кажу, млади у Србији су фрустрирани и безнадежни. Они, који су сада у двадесетим годинама, значи у пунини вреле крви која би изражавала бунт, откад знају за себе гледају како земља крвари, како је рањавају и краду. Слушају како су најцрњи, онда мрзе у рикверц, а редовно се фиксају садржајем са телевизије, који је све, осим добар и здрав. Граница између политике и естраде је варљива, а и једног и другог има превише сваки дан у главама људи. Политичаре треба протјерати из домова.

Нема оправдања за нереде. Треба хапсити. Након првог убиства на стадиону, требало је реаговати муњевито и ставити до знања хилиганима шта их чека, ако се дрзну да раде било шта друго осим да пјевају и евентуално машу заставама на својој трибини.

Ипак, ту улицу је, не тако давно, чак скоро, одликовала једна телевизија. ''Момци који су се десет година супротстављали режиму, тукли се са милицијом док су остали спавали у својим кућама. То су Делије.“, рекао је 2000. године директор Б92, Веран Матић, када је додијелио награду ''за животно дјело" вођама група са са најчувеније сјеверне трибине на Балкану. Иначе, навијачи су тада демолирали полицијску станицу Стари град, и наводно однијели сво оружје. Јуришници ДОС-а. Наши момци. Патриоте.

Шта сад раде Делије, а шта Матић? Бар је неко досљедан у борби против режима.

Слика и прилика

Навијачи Србије су добили и типску стереотипну слику: Србин – хулиган. Фантомка на глави, набилдан и тетовиран; четници, мртвачка глава на грудима. Тек ћемо га се нагледати.

Ко је слику ''нацртао'', тек ћемо се наслушати. Штампа у Београду пише: Криминалци, Шарић, опозиција, Образ, Руси,...Што јасно указује да се поново од мухе прави носорог, односно да је то скретање пажње са политичке стварности у Србији, гдје Тадићевој догми ка безалтернативном прикључењу ЕУ, независни аналитичари прогнозирају најраније 2035. године! Од суфицита осталог од гарнитуре из прошле владе, дошло се до кредита код ММФ и најављене продаје Телекома Србија.

Навијачи кажу: Ми смо то све направили, јер не волимо Караџића (Томислава). Караџић је миран, камере су окренуте на другу страну, већ на самом почетку утакмице у Ђенови. На момка са криминалним досијеом, каквих је још пар стотина сигурно само на ''северу'', али, ето, не да су на слободи, него оду понекад мало и у ЕУ.

Човјек се извинио Италијанима јуче. Шта је он крив, поред толико могућности да дивља, једноставно није могао да их не искористи.

Извин'те ме уста моја

Извињавао се Тадић, Јеремић и амбасадор Србије у Италији. Црвенило се лице Србима на тв екранима, све најгоре о себи писали смо по новинама, часописима, друштвеним мрежама и интерент форумима.

Ивица Дачић, министар унутрашњих послова Србије, није се извињавао. Криви су Италијани, каже он. Он је на вријеме јавио да долазе и навијачи, и једно тврдо језгро хулиганско. Не може их српска полиција хапсити по Ђенови. Побогу, па шетају се и по Београду.

Давид Петријашвили, делегат утакмице квалификација Италија - Србија, у свом извјештају је написао како је ФСС све своје информације о безбједносним ризицима у Ђенови на вријеме доставио и њему и организатору утакмице.

Можда Италијани немају искуства са дивљањем навијача. Италијански коментатор је, показивање средњег прста и паљење бакљи коментарисао са: ''И овај народ хоће у Европу'?'. Претјеривање? Стигло му је саопштење са Сицилије: ''Чекај, ево ми се ту и тамо поубијамо на стадиону, а у Европи смо, немојте тако...''

Све најбоље о навијачким групама на апенинској чизми мисли и полиција, па су најављене посебне мјере обезбјеђења за ово коло ''калча''. Сумња се, најозбиљније, да ће се домаћи навијачи хтјети ''солидарисати са српским'''! Ово овај пут није иронија, већ чињеница. Почаст Тигру Аркану... опет тај Лацио.

Цара Душана на стадионе

Србији треба посебан закон о навијачима. Када се њихово ангажовање и дјеловање сматра корисним за државу или неку групу која има моћ, а када негативним? То треба рашчистити.

Затим написати анализу о томе када их, како и против кога успјешно користити, како их плаћати, када хапсити, када не. Бар у Србији има стручњака, који би докторирали на ту тему. Можда се онда не би дешавало да, нпр. у Блицу, пише како је Иван Богданов био и један од нападача на америчку амбасаду након проглашења нелегалне независности у Приштини, а прешути се да је својевремену нападао и Савезну скупштину, и полицијску станицу, разбијао главе службеним лицима 5. октобра 2000. године... Револуционар човјек.

Ванземаљцу који чита новине таква слика би била недовољно јасна.

Фудбал је овдје у запећку. Нико га не спомиње, а фудбалери Србије су претрпјели страх какав се не виђа. Ако не убрајамо сталне упаде револтираних навијача на тренинге и у свлачионице. У Хрватској рецимо. (Опет беспотребно поређење.) Играчима је најтеже.

Да се отцијепимо од УЕФА-е?

УЕФА можда спрема избацивање Србије из квалификација, што мирише на својевремену забрану Црвеној звезди да игра своје утакмице за првака Европе на Маракани, из "разлога безбједности и близине ратне опасности". За то сви данас знамо да је било лобирање моћних и богатих клубова са "цивилизованог Запада", који су се плашили конкуренције која добро игра на страни, а (што је природно) још боље код куће.

У тексту се италијанске Ла републике пише да је послије катастрофе на Хејселу, Енглеска избачена из свих такмчења, али само због тога што је УЕФА постигла такав договор са владом Маргарет Тачер. Ваљда да се још јаче притисне попустљиви и извињиви Борис.

Нешто слично би могло да се догоди и сада, кажу у Ла републици, али Платини то неће тражити, јер ће наредне године бити одржани избори за предсједника УЕФА, па би искључивање Србије била претешка одлука.

На бриселском стадиону Хејсел, у финалу Купа шампиона између Ливерпула и Јувентуса, 29. маја 1985. године погинуло је 39 навијача, а више стотина њих је повријеђено. Ово се узима као највећа трагедија у историји фудбала у Европи. Дешавања у Ђенови су вјероватно на другом мјесту.

Сви га претјерасмо.