Далиборка Киш Јузбаша је на свом блог поставила текст под насловом "Бањалука: Полицајац Танасић Драшко малтретирао малолетнике?!" који је написан у форми сценарија за позоришну представу, ако бисмо били прецизнији за трагедију. Текст преносимо у оригиналу на екавици како га је Далиборка и поставила на свој блог.

Када чујете причу о полицијском малтретирању, прво што помислите је да нико никога не дира из чистог мира.Где има ватре, има и дима.

Онда то осетите на својој кожи, или још горе, на кожи свог детета и схватите да добрих и лоших људи има свуда, али овим другима није место у полицији.

Прича је следећа.

Два дечака су славила свој четрнаести рођендан ( Д.П.), а трећи је (З.Б.) славио свој петнаести рођендан. Четврти је био с њима у друштву.

Дечацима од четрнаест година је то био први самосталан излазак. Дечак Д.П. живи у Аустрији, а у Бањалуку је дошао на одмор с родитељима.

Једна од мајки их је аутом оставила пред кином "Палас" у центру Бања Луке.

Договор је био кад филм заврши да назову телефоном, а онда ће неко од родитеља доћи по њих.

Тако је и било.

Момци су прошетали до драгстора, купили "Спрајт" и сели на клупе на аутобуском стајалишту испред Медицинске Електронике, како су договорили с оцем једног од дечака.

Док су чекали, поред њих је прошла полицијска патрола. Кретала се према центру Бањалуке.

Онда се возило окренуло и приближило великом брзином. Уз ротације, ауто је нагло закочио испред станице.

Од страха, један дечак (К.В.) је почео трчати.С обзиром да нема ни 40 кг, други (З.Б.) га није успео стићи, него га је јурио да га заустави из страха да ће се изгубити у мраку.

Двојица (Б.С.Ј. и Д.П.) су остала седети на клупи аутобуске станице.

Онда се прича наставља као у акционим филмовима.

ПОЛИЦАЈАЦ Танасић Драшко излеће из аута ( прате га друга два полицајца, Жељко Ћулум и трећи, чији идентитет још увек нисам открила), уз буку и вику.

ПОЛИЦАЈАЦ Танасић Драшко прилази овој двојици вичући "Шта беже" и тражи да их се зове назад.

Онда прилази једном од њих (Б.С.Ј. - мом сину) који је седео на клупи с рукама у џеповима, удара га батеријом у лице и виче да вади руке из џепова јер ће му их поломити и да устане с клупе.

Ударцима ципелама по листовима му шири ноге, затим претреса по телу.

Онда тражи да зове телефоном другу двојицу. Он објашњава да више нема новца на рачуну, ПОЛИЦАЈЦА Танасић Драшка то не занима. Цела ситуација је пропраћена константном виком, увредама и псовањем.

Дечак (З.Б.) из мрака позива телефоном пријатеља (Б.С.Ј.) на станици, а онда се обојица враћају до полицијске патроле, где их претресају.

ПОЛИЦАЈАЦ Драшко Танасић их назива кретенима, мајмунима, слоновима, коњима, прети да ће им пендреком избити бубреге ако не признају да су вандали и да су они уништили (палили) плексилглас на станици,

иако момци нису имали упаљач. Заправо, од свег наоружања, имали су, сада већ празну, пластичну боцу "Спрајта".

ПОЛИЦАЈАЦ Драшко Танасић тврди како су њоме бушили плексилглас.Прети да ће их шамарати док не признају.

Једног од дечака (З.Б.), ПОЛИЦАЈАЦ Драшко Танасић хвата за рамена, набија на плегсилглас, раздваја му ноге ударцима ципела, главу му удара неколико пута о плочу, заврће руку на леђа и шаком хвата за кожу у пределу бубрега, уврће је и прети да ће му избити бубреге ако не призна да је бушио плочу.После дуже тортуре, момци признају како су они пластићном флашом "Спрајта" избушили рупе у плексилгласу (???).

Када је један од дечака рекао да долази отац по њих, ПОЛИЦАЈАЦ Драшко Танасић се издерава уз речи: Шта ће он мени, шта си глуп, није он бушио рупе!.

Ипак, после тог обавештења, одлази у ауто, затвара се и прави записник. Двојица дечака су дала све податке с именима родитеља и телефонским бројевима. ПОЛИЦАЈАЦ Драшко Танасић ипак није звао родитеље.

ПОЛИЦАЈАЦ Драшко Танасић тада назива централу и врши проверу имена З.Б. ( 03.август2011., нешто пре 01.00 х).

Дечаци су чули одговор из централе.

У том тренутку наилази отац. ПОЛИЦАЈАЦ Драшко Танасић не излази из аута, нити објашњава оцу шта се управо догодило.Други полицајац, Жељко Ћулум, прича с оцем, наравно, не објашњава шта се управо догодило, убеђује оца како ће ДОГОВОРИТИ ДА СЕ НЕ ПИШЕ ПРИЈАВА ПРОТИВ ДЕЧАКА.

Отац, не схватајући ситуацију, одвози дечаке кући.

Цела прича се открила тек сутрадан, када су се дечаци наспавали, изашли из шока и када су родитељи видели црвене отиске на њиховој кожи.

Родитељи одмах реагују.

Ја позивам полицијски број за хитне случајеве, где добивам број ПС Центар 051/337-201 ( 03.август, 09.36 х). Објашњавам полицајцу ситуацију и тражим имена људи који су били у смени.

Он ми одговара да не зна, не зна како их може набавити и нека се обратим командиру.

Слушалицу ми спушта с реченицом: Ај' здраво!.

Друга мајка се спушта у станицу, бучна и изнервирана и уговара састанак родитеља.

Сутрадан, 04. августа 2011., родитељи с децом одлазе у полицијску станицу.

Када је утврђено да је ПОЛИЦАЈАЦ Драшко Танасић у служби ПС Центар, на разговор нас прима командир ПС Центра Жељко Стојнић.

На разговор сам примљена само ја. Наравно, нисам ни очекивала да ће бити примљена два родитеља.

Поступак ПОЛИЦАЈЦА Драшка Танасића није узнемирио само децу, него и родитеље. Не морам рећи да сам била непристојна и безобразна као никада у животу.

Не кајем се. Командир Жељко Стојнић неће никада доживети да му полиција малтретира дете.

Свеједно, командир је покушао смирити ситуацију и упутио нас је на Биро за жалбе и представке грађана.

Занимљиво је да записник од прошле ноћи не постоји, као и да се не зна како се звао трећи полицајац који је био у ауту.

Командир ПС Центар је обећао обавити разговор с ПОЛИЦАЈЦЕМ Драшком Танасићем.

Волела бих да грешим, али мислим да је то максимум залагања које ћемо доживети у тој станици.

У Бироу за жалбе и представке грађана су нас упутили у даљњу процедуру и правна средства која можемо користити како бисмо позвали на одговорност јунака ПОЛИЦАЈЦА Драшка Танасића.

Да сумирам.

Повод за овакво понашање ПОЛИЦАЈЦА Драшка Танасића су рупе у плексилгласу, које, успут речено, тамо стоје месецима.

Питања на које још нисам добила одговор су следећа:

1. зашто ПОЛИЦАЈАЦ Драшко Танасић није позвао родитеље, уколико је мислио да има посла с малолетним деликвентима.

2. Зашто ПОЛИЦАЈАЦ Драшко Танасић није проверио да ли су рупе на плексилгласу топле и свеже.

3. С којим правом је ПОЛИЦАЈАЦ Драшко Танасић психички и физички малтретирао малолетнике и зашто његове колеге Жељко Ћулум и особа "X" нису спречили ПОЛИЦАЈЦА Драшка Танасића да се према малолетницима понаша на начин који је законом забрањен.

4. Хоће ли ПОЛИЦАЈАЦ Драшко Танасић одговарати пред дисциплинском комисијом у складу са регулама које су објављене у "Службеном Гласнику Републике Српске" (83/26.08/2010.)

Овај догађај ме натерао да озбиљно приступим причама које слушам о поступцима полиције у нашем граду.

Групу момака, који су матретирани на овај начин, сачињавају два државна победника из спорта и књижевности, а двојица су музичари бенда "Дроњак", (најмлађи рок бенд у БиХ), дакле, репрезентативна омладина наше државе.

Ако су они, као узорни примери својим вршњацима, доживели оваква понижења у доби од 14 и 15 година, како пролазе друга деца у овом граду? Шта се ради с децом која немају такву биографију иза себе, још мање заштиту?

Ја нисам успела заштити своје дете од ПОЛИЦАЈЦА Драшка Танасића, можете ли ви своје?

Шта даље?

Родитељи дечака заједнички подносе приватну тужбу против ПОЛИЦАЈЦА Драшка Танасића.

Такође, биће поднесена тужба на рад ПОЛИЦАЈЦА Драшка Танасића у Бироу за жалбе и представке грађана у МУП републике Срске, у служби министра.

За ПОЛИЦАЈЦА Драшка Танасића је време да се склони с улице и родитељи ових дечака ће се потрудити да то и остваре. Ако нисмо успели заштити своју децу, бар да заштитимо туђу.

Гешка родитеља је почињена у смислу да нисмо децу одмах одвели доктору да се сниме црвенила по телу настала од физичког контакта с ПОЛИЦАЈЦЕМ Драшком Танасићем.

Остаје само једно питање које ме данима гризе.

Ако из свог џепа плаћамо да ПОЛИЦАЈАЦ Драшко Танасић малтретира нашу децу, кога да платимо да их заштити од ПОЛИЦАЈЦА Драшка Танасића и њему сличних?

(daliborka-kis-juzbasa.blogspot.com/Фронтал)