Region
СПЦ покреће иницијативу пред Уставним судом Црне Горе због спорног закона
Свети архијерејски синод Српске православне цркве одлучио је да пред Уставним судом Црне Горе буде покренута иницијатива у вези са Законом о слободи вјероисповијести.
Иницијатива би била поднесена пред овим судом у координацији епархија СПЦ у Црној Гори и Светог синода, саопштено је из СПЦ.
Непосредни повод за ову проширену сједницу, којом је предсједавао Његова светост патријарх српски Иринеј, било је доношење спорног и антиуставног Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница у Црној Гори, наводи се у саопштењу.
На сједници су разматрани правни кораци који ће, уз сагласност Светог синода са патријархом на челу, бити предузети пред Уставним судом Црне Горе.
У том контексту једнодушно је одлучено да се повуку иницијативе које је Уставном суду Црне Горе поднио адвокат Мирослав М. Николић, у име Светог синода и у име Српске патријаршије, истиче се у саопштењу.
Из СПЦ додају да су на сједници још једном сви сабрани архијереји са патријархом на челу изразили дивљење пред једнодушношћу народа који је у Црној Гори и шире устао у одбрану својих светиња.
- Ови свенародни мирни и хришћански протести су заиста глас Божји и нису усмјерени против државе Црне Горе, него су позив на превазилажење националних, политичких и идеолошких подјела којима је бременито друштво у данашњој Црној Гори, будући да су учесници ових молитвених литија већ све то превазишли и све нас позвали на већ, међу њима остварено, јединство у истини, правди и поштењу - навео је Синод.
Проширена сједница је одржана под предсједништвом патријарха Иринеја, уз учешће архијереја који своју јурисдикцију имају у Црној Гори, митрополита црногорско-приморског Амфилохија, епископа будимљанско-никшићког Јоаникија, епископа милешевског Атанасија и епископа захумско-херцеговачког Димитрија.
У Црној Гори је крајем децембра прошле године усвојен Закон о слободи вјероисповијести којим је предвиђено да држава постаје власник свих вјерских објеката изграђених до децембра 1918. године уколико се не утврди да је нека од вјерских заједница стварни власник.
Извор: срна
Усвајање тог закона наишло је на отпор вјерника СПЦ у Црној Гори због чега су организовани масовни протести широм земље, као и у појединим градовима у Републици Српској и Србији.