Костић је зачетник српске авангардне лирике, чија је поезија врхунац романтизма у српској књижевности.

Гимназију је учио у Панчеву, Новом Саду и Будиму, а права дипломирао Пешти, гдје је и докторирао.

Као сарадник Светозара Милетића, вође Срба у Војводини у борби за национална права, одлазио је у тајне мисије у Србију и Црну Гору. Два пута су га хапсиле мађарске власти.

Лаза Костић је, навели су његови савременици, био снажна и оригинална лирска природа, полиглота и интелектуалац изузетног образовања. Обогатио је српски језик новим изразима и унио нове и смјеле пјесничке облике /јамб/.

Захваљујући његовим преводима, дјела највећег енглеског и свјетског писца Вилијема Шекспира постала су позната и на овим просторима.

Најпознатија дјела Лазе Костић су лирске пјесме, баладе, трагедије "Максим Црнојевић", "Пера Сегединац", расправе "Критички увод у општу филозофију", "О Јовану Јовановићу Змају, његову певању, мишљењу и писању", естетички спис "Основа лепоте у свету с особитим обзиром на српске народне песме".

Лаза Костић био је пјесник, писац, новинар, филозоф, полиглота и политичар, а сматран је једним од највећих умова српске литературе. Посветио се писању поезије и превођењу са европских језика.

Био је најзанимљивија и најистакнутија пјесничка личност друге половине 19. вијека у Србији.

Знао је грчки, латински, њемачки, француски, енглески, руски, мађарски, на свим тим језицима је читао, са неких преводио, а на њемачком, француском и латинском и писао.

На његово интелектуално образовање највећи утицај имала је хеленска књижевност и филозофија: Хомер, Есхил, Хераклит...

Са само осамнаест година, 1859. године, Костић је почео да преводи Шекспира на српски језик. Хеленизам, Шекспир, српска народна поезија - то су три основне претпоставке Костићева дјела.

Своју чувену пјесму "Санта Марија дела салуте" посветио је трагично преминулој Ленки Дунђерски и те стихове многи критичари и познаваоци поезије сматрају најбољим пјесничким остварењем у српској књижевности.

Лаза Костић преминуо је 26. новембра у Бечу 1910. године, а сахрањен је на Великом православном гробљу у Сомбору.

Остаће запамћен као један од најзначајнијих књижевника српског романтизма.

Извор: СРНА