Чехов је велики стилиста, а његова дјела одликују се једноставношћу, изванредним даром запажања и специфичном атмосфером, блиском импресионистичком поступку.

Његове драме и поједине новеле немају фабулу у класичном смислу - то су психолошке исповијести о унутрашњим бурама и сукобима.

Чехов је отворио нове путеве позоришту, наводе сви његови биографи, а сам је родоначелник новог драмског облика - лирске драме.

Чеховљева дјела извршила су огроман утицај на свјетску литературу, посебно драму.

Његове најпознатије драме су: "Галеб", "Три сестре", "Ујка Вања", "Вишњик", новеле и приповијетке "Човјек у футроли", "Архијереј", "Кућа на спрат", "Душица", "Три године", "Огрозд", "Павиљон број 6", "Степа", "Сељаци", "Чиновникова смрт", "У ували", те збирке хуморески "Мелпоменине бајке", "Шарене приче".

Чехов је творац антитеатралног позоришта, а његове приповијетке су хумореске о отуђеним људима које је друштвена збиља изобличила.

Фабуле његових дјела једноставне су и без великих јунака и великих збивања.

Најчешћи мотиви у Чеховљевим дјелима су људска глупост, бирократија, лажне величине, камелеонство, проституција, промашеност, духовна запуштеност, социјална биједа, неправда, неједнакост, љепота, љубав...

Код Чехова је присутан и социјални моменат: неправда, биједа, заосталост, страдање...

Велики свјетски књижевни класик умро је 1904. године.

Извор: СРНА