Владимир Петрић рођен је у Прњавору 1928. године и један је од најзначајнијих савремених теоретичара и историчара филма.

Дипломирао је на смијеру за књижевност и енглески језик на Београдском универзитету 1956. године.

Током студија постао је асистент-предавач на Академији за филм и позориште, на којој је такође зарадио диплому за филмску и позоришну режију 1958.

Од оснивања Радио-телевизије Београд ради на њој као редитељ. Шездесетих је годину дана провео у СССР-у проучавајући совјетску кинематографију под туторством Лева Кулешова и Николаја Лебедева.

Професорску каријеру започео је на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду, а наставио је на чувеном Универзитету Харвард, гдје је остао да предаје до 1997. године.

Тамо је је основао и водио Филмски архив Харварда са циљем да промовише филм као умјетност и подстакне његово мултидисциплинарно изучавање.

Током тог периода као гостујући професор предаје на великом броју других универзитета и школа, преноси Танјуг.

Од позоришних дјела, Петрић је режирао Театар Јоаким Вујића, Слово светлости, Поп Ћира и поп Спира, За Лукрецију, Персона...

Запажени стваралачки опус остварио је и на телевизији: Мсје Жозеф, Мића и Микица, Лажа и Паралажа, Двоје на прузи, Први пут са оцем на јутрење, Све ће то народ позлатити, Швабица...

Као плодоносни теоретичар филма, Петрић је написао велики број књига - Чаробни екран, Шекспир на филму, Увођење у филм, Развој филмских врста и жанрова, Телевизија - осма сила...

Извор: ртс