Као и Палмер, и Бјорнстад овдашње политичке прилике добро познаје, тим пре што је донедавно био амбасадор Норвешке у Београду, а информацију о сусрету предсjедник Србије Александар Вучић објавио је на свом налогу на Инстаграму.

„Оволики број специјалних изасланика говори у прилог чињеници да је питање Косова и Метохије веома интересантно и да има глобални карактер“, оцењује некадашњи дипломата Зоран Миливојевић.

„То потврђује и оно што смо недавно чули од руског министра спољних послова Сергеја Лаврова — да питање КиМ и решење косовског чвора има глобалне елементе, а потврђује и чињеница да је предсједник САД Трамп именовао посебног изасланика за Балкан. Што се тиче ових осталих, посебно из Европе, то говори у прилог чињенице да је Косово и Метохија важно за стабилност и безбједност у Европи и да је Европа доживјела крах у претходном мандату Европске комисије и да жели на неки начин да задржи своју позицију, односно да поново афирмише утицај ЕУ, колико је то могуће у ситуацији када институције ЕУ још нису формиране и када још немамо јасну ни унутрашњу ни спољнополитичку агенду Уније“, објашњава Миливојевић.

Како каже, Европа то жели, јер ће сви они који буду актери рјешавања косовског питања убрати неки глобални поен и остварити неки глобални интерес. Међутим, додаје Миливојевић, велики број изасланика Србији не значи много, јер Србија мора да зна који су саговорници релевантни у овом тренутку, када је ријеч о рјешавању питања јужне српске покрајине.

„Релевантни су они од којих то решење зависи и који могу то рјешење да на неки начин верификују. У овом тренутку то су, прijе свега, Вашингтон и Москва. Вашингтон, због тога што контролише Приштину и позиције у Приштини, а Москва, која контролише коначно рјешење кроз Савјет безбједности УН и због тога што подржава српску позицију. Према томе, без обзира на велики број тих изасланика, Србија ће по тим критеријумима значаја имати у виду са ким и како разговара. Она ће уважити те саговорнике, али то не значи да ће им дати већи значај од оних који су релевантни за рјешавање косовског питања“, примјећује дипломата.

„У том смислу, када је у питању Европа, издвојио бих Њемачку која инсистира на једном посебном ставу и уважио бих Француску, зато што се Француска труди да иде у сусрет разумјевању неких српских интереса, и то је мотив који би за Србију био важан“, додаје саговорник Спутњика.

„Макрон је дао до знања да на неки начин жели да уважи ставове Србије и да буде конструктивнији, него што је то случај са, рецимо, Њемачком и сјеверњацима у Европској унији, који имају тврду позицију“, сматра Миливојевић.

Када је ријеч о посјети норвешког изасланика, Миливојевић напомиње да, иако Норвешка није чланица ЕУ, Бјорнстад је, и док је био амбасадор у Београду, био доста активан у залагању да Србија остане на европском путу и да ријеши питање Косова у прилог интереса западних центара, али и у залагању да се Србија прикључи НАТО-у.

„Треба имати у виду да је генерални секретар НАТО-а Норвежанин и да он има врло активну улогу, а да Норвешка вероватно има интерес да подстакне евро-атлантске интеграције Србије и да у томе маркира некакву своју позицију. Норвешка је увијек била активна у мултилатералним питањима, сјетите се њене улоге и кроз Уједињене нације у мировним операцијама. Просто, та улога Норвешке је врло интересантна, као земље која није чланица Европске уније, али која има одређену позицију на Западу и жели да ту позицију на сваки начин сачува“, указује Миливојевић.

У прилог овој тези говори чињеница да је Амбасада Норвешке у Београду почетком јануара од Грчке преузела дужност контактне амбасаде НАТО у Србији.

Том приликом је Бјорнстад, тада амбасадор Норвешке рекао: „Уз дужно поштовање војне неутралности Србије, радићемо на јачању сарадње између НАТО и Србије. Сви имамо заједнички интерес — да чувамо нашу демократију, нашу слободу и нашу безбједност. Велика НАТО цивилна вјежба управљања посљедицама ванредних ситуација прошле године је само један примјер богате сарадње која нас све чини сигурнијим“. Он је тада додао и да је „контактна амбасада НАТО само мали дио велике машинерије коју представља сарадња између Србије и НАТО“.

Извор: Спутник