Naime, Ugovor o koncesiji za izgradnju autoputa Banja Luka – Prijedor potpisan je 13. decembra u Banjaluci čime je počeo da teče rok od dvije godine za eksproprijaciju zemljišta, koju treba da uradi Republika Srpska, te rok za izradu glavnog projekta, što je obaveza kineskih investitora.

Nedugo zatim, u februaru ove godine premijer Srpske Radovan Višković rekao je da će Vlada gradnju autoputa prema Prijedoru odgoditi dok ne izgradi autoput do granice prema Srbiji kako bi povezali Banjaluku i Beograd.

Ministar saobraćaja i veza RS Neđo Trninić, iako je ranije govorio da nema odgađanja gradnje autoputa te optuživao portal CAPITAL da pogrešno izvlači zaključke u vezi s premijerovom izjavom, sada priznaje da su sa Kinezima razgovarali o zastoju gradnje.

Trninić je kazao da kineska kompanija, preko preduzeća koje je registrovala u Republici Srpskoj, radi na terenu i da trenutno prima domaće radnike, projektante i stručno osoblje koje će im pomoći pri izradi planske dokumentacije.

„Vjerovatno će sve ići svojom dinamikom. Mi jesmo u jednom momentu, zbog prioriteta da se što prije povežemo s Beogradom, rekli da to jeste prioritet i to jeste i dalje prioritet. Onda smo razgovarali sa kineskim partnerima eventualno da malo zastanemo, ne da raskinemo to, da zastanemo sa određenom dinamikom izgradnje autoputa prema Prijedoru kako bi smo se mogli posvetiti, Republička uprava za geodetske i imovinsko pravne poslove zbog eksproprijacije i naše Pravobranilaštvo da bi se moglo intenzivno baviti ovim dijelom autoputa, ali na kraju smo u dogovoru s kineskim kompanijama rekli ne, idemo dinamikom kojom smo planirali“, rekao je Trninić za ATV.

Trninić je priznao da se dvije nadležne institucije za eksproprijaciju i rješavanje imovinsko – pravnih odnosa ne mogu istovremeno posvetiti pitanjima za oba autoputa, ali nije razjasnio kako će taj problem biti riješen.

Na ranija pitanja CAPITAL-a o tome kako teče realizacija ugovora sa Kinezima za izgradnju autoputa Banjaluka – Prijedor, Trninić je odgovorio šturo, da realizacija teče planiranom dinamikom, ne želeći da precizira šta je urađeno po pitanju eksproprijacije ili projekta za prvih šest mjeseci trajanja ugovora, o čemu smo pisali u tekstu „Višković šumom, Trninić drumom“.

Projekat od početka netransparentan

Posao gradnje autoputa Banjaluka – Prijedor dodijeljen je firmi „SDHS-CSI BH“, koja je u Banjaluci registrovana kao predstavništvo kineske kompanije “China Shandong Inernational Economic & Technical Cooperation Group”.

Za taj autoput Republika Srpska će 30 godina plaćati godišnju naknadu za raspoloživost autoputa u iznosu od 32,5 miliona evra.

Taj iznos trebalo bi da bude obezbijeđen od naplate putarine na svim autoputevima u Srpskoj, a ako to ne bude dovoljno, ostatak će da bude obezbijeđen iz Budžeta Republike Srpske.

Kinezi, s druge strane, treba da plaćaju godišnju naknadu od pet odsto od prihoda ostvarenih obavljanjem koncesione djelatnosti, odnosno od iznosa prikupljene putarine.

Eksproprijacija zemljišta za potrebe izgradnje autoputa treba da košta Budžet RS oko 21,5 miliona evra.

Planirano je da autoput Banjaluka – Prijedor bude dug 42 kilometra, a za uloženih 297 miliona evra, Kinezima bi na kraju Republika Srpska platila 975 miliona evra.

Ugovor o koncesiji parafiran je tri dana pred izbore u oktobru 2018, nakon čega je kineska kompanija zakasnila dan sa uplatom jednokratne koncesione naknade od 4,4 miliona evra, da bi zatim bilo utvrđeno da nedostaje oko 40.000 evra, a što se “izgubilo” prilikom konverzije valuta.

Nakon niza peripetija i oko dobijanja saglasnosti nadležnih institucija, koncesioni ugovor za autoput Banjaluka – Prijedor je potpisan.

Kakvi su tačno rokovi propisani nije moguće saznati jer „Autoputevi Republike Srpske“ i direktor tog preduzeća Dušan Topić od javnosti kriju dokumente.

Ranija analiza portala CAPITAL pokazala je da bi građani Republike Srpske mogli ostati bez stotina miliona maraka jer je Vlada RS bez analize o prometu vozila obećala kineskoj kompaniji da će na autoputevima godišnje prikupiti 32,5 miliona evra putarine, a sve manje od toga biće plaćeno iz Budžeta RS.

Izvor: capital.ba