Не стишава се бура око најаве подгоричке власти да би имовина Српске православне цркве могла постати државна.

Предсједник Црне Горе Мило Ђукановић изјавио је у понедјељак да та држава "нема намјеру да отме ниједан метар туђе територије", али да неће дозволити да се отима оно што јој припада. Поручује да није битно да ли неко носи одијело или мантију, јер сви морају да поштују законе.

Књижевник Матија Бећковић је за РТС рекао да овако нешто није могао ни да предвиди прошле године када му је био онемогућен улаз у Црну Гору.

"Нисам могао предвидјети шта ће се догодити јер је у мојој памети члан законика књаза Данила у којем пише да је Црна Гора отворена. Али није отворена за Србе. Нисам примијетио да су неком другом забранили, јер се то односило искључиво на професоре Универзитета у Београду и једног пјесника", рекао је Бећковић и додао да га је "мало срамота да каже да има и црногорско држављанство".

Епархија Српске православне цркве у Жичи је рођена 1219. године, а исте године је формирана и Зетска епархија. На питање шта је народ у Црној Гори спреман да уради како би одбранио светиње, Бећковић иронично каже да ће "морати да их преименује".

"Мораће да их преименују, од Савине на мору до Савиног извора на врху Дурмитора. Не знам како ће Савине воде и Савина Почивала и Савини извори бити преименовани", рекао је пјесник.

У Црној Гори налази се 650 светиња. "Цијела Црна Гора је украшена, нарочито Бока. Нема ниједног брда које није закровљено неким храмом, и ниједног храма у коме нису Немања и Свети Сава. Ја не разумијем шта би Срби бранили, ако не би бранили своје храмове. И како је могуће да они буду једини народ који нема своју цркву", навео је Бећковић.

Црногорци и Срби 

Бећковић истиче да су се у Црној Гори подијелили на Црногорце и Србе, тако да Његош, Јанко Вукотић, Гаврило Дожић и Амфилохије Радовић нису Црногорци.

Подсјетио је и да је Милован Ђилас у једном говору послије рата рекао да нико није успио у Црној Гори да уради двије ствари – да одвоји Црну Гору од Русије и Србије.

"Није погодио. У наше вријеме се Црна Гора одвојила и од једних и од других. Русији је увела санкције, а Србији само што није објавила рат", навео је Бећковић.

Књижевник указује да је важно да се одбране светиње, које су нападане и раније.

"Није први пут да се насрће на манастир Острог, али Острог је прецизна вага. У народном предању се каже и вјерује да када је стање редовно у држави, онда ћивот Светог Василија не може да се помјери. Покушавали су да га подигну, али нису могли. Али, када је нередовно стање, ћивот је лаган као перце и може га однијети и дијете. Тако се тај ћивот склања и Свети Василије штити свој народ", испричао је Бећковић.

Ово се, додаје, никад није дешавало – "они су надрљали дрљави закон". "Нова Црна Гора није стара, само је стара Црна Гора. Очекивао сам да ће новине да уводе унапријед, а не уназад и да неће преводити на црногорски већ написане књиге, већ да ће покушати да напишу нешто на црногорском. Они су преводили 'Горски вијенац' на црногорски, па сам морао да напишем стихове: Да је Његош знао црногорски, како ли би тек онда написао 'Горски вијенац', кад га је на српском написао овако", закључио је Матија Бећковић

Извор: ртс