"Poštovani građani, agresija je završena. Mir je nadvladao nasilje", pre dve decenije je u udarnom Dnevniku tadašnjim Jugoslovenima saopštio predsednik Slobodan Milošević.

Usledilo je slavlje na ulicama Beograda, Niša, Bora, Novog Sada, Kruševca... Na pitanje kako su primili vest o okončanju rata, građani su različito reagovali. Jedan Beograđanin navodi da je uzbuđen, dok je Kruševljanka oduševljena jer vidi ljude i svetlo na ulici posle dva meseca. Njihovi sugrađani navode da je narod mnogo propatio, ali da je, ipak, pobedio, dok drugi Beograđanin dodaje da su Jugosloveni nesalomivi i da je svet to, konačno, video. 

I tako su prve slike mira u svet poslate iz srpskih gradova. A mir u tadašnju Jugoslaviju posle 78 dana bombardovanja doneo je upravo Kumanovski sporazum. Ovaj dokument podrazumevao je, između ostalog, povlačenje vojske i policije sa Kosova, a dan kasnije Savet bezbednosti UN usvojio je i Rezoluciju 1244.

Sporazum je definisao kopnenu i vazdušnu zonu bezbednosti, garantovao dolazak međunarodnih snaga Kfora čiji je komandant nadgledao primenu ovog dokumenta.

"Priča vam kaže 'Kosovo je sastavni deo SRJ' – ja sam to napisao. A poslednji paraf vam kaže: povratak na stotine srpskih policajaca, carinika, graničara... što je to neko izigrao to je druga priča, ali 1244 je naša tapija na Kosovo", ukazuje diplomata i portparol Ministarstva inostranih poslova 1999. godine Nebojša Vujović.

Za jedne je Kumanovski sporazum dokaz kapitulacije, za druge dokument mira, a za Vujovića istorijski sporazum.

"Ja sam ponosan na ono što sam napravio. To su bili pregovori pod pritiskom, pod silom, to je bilo osam dana i osam noći bez spavanja. Tamo je bilo no sleep order, nema spavanja dok se to ne završi", podseća Vujović.

Nastavljene borbe na Paštriku 

A u Kumanovu se sve završilo, ali ne i na Paštriku gde su borbe uprkos potpisanom primirju nastavljene i narednih nedelju dana.

Stojan Konjikovac, načelnik operativnog organa 549. brigade 1999. godine i general u penziji seća se da je na samoj granici bilo sporadičnih dejstava i nepoštovanja sporazuma od samih neprijatelja, dok komandant iste brigade Božidar Delić dodaje da su informaciju o potpisivanju sporazuma imali istog dana.

Konjikovac ukazuje da su vojnici i profesionalni pripadnici skoro u potpunosti sa negodovanjem prihvatili vest o potpisivanju Kumanovskog sporazuma.

"Ja lično sam bio iznenađen, očekivao sam da će vojska biti vesela. Međutim, nijedan vojnik se nije radovao, svi su tražili objašnjenje zašto se povlačimo ako smo već slomili njihovu operaciju strela", napominje Delić.

U Kumanovu je dogovoren i rok od 11 dana za operaciju povlačenja policije i vojske sa Kosova. Za njima je krenulo i više od 100.000 ljudi koliko je tih dana napustilo svoje domove.

"Nijedno slovo tog sporazuma nije stalo ispred nas i sačuvalo naše živote, našu kulturu, naše gradove. Jednostavno, Kumanovski sporazum je omogućio da se ovde sruči neka vojska da štiti Albance na prvom mestu", kaže direktor Doma kulture u Gračanici Živojin Rakočević i seća se prvih slika tih dana.

"Ta slika dolaska u Prištinu izbeglica iz Mušutišta na traktorima, i mi smo imali utisak da oni na tim traktorima voze 500 godina ropstva i trajanja", navodi Rakočević.

Iako su Kumanovski sporazum i Rezolucija UN koja ga je pratila najcitiraniji dokumenti, mnoge njihove odredbe u praksi se ne primenjuju. Dve decenije kasnije mnogo je zainteresovanih da pronađu rešenje za Kosovo i Metohiju. Predloga sa kojim bi se svi složili do sada nije bilo.

Izvor: RTS