Тату Ајнесма пуни 32 године ускоро и први пут у више од деценије има дом за који може да каже да је његов – двособан апартман у малом недавно реновираном блоку Хелсинкија.

„Ово је чудо. Био сам у многим комунама, али сви су се дрогирали. Морао сам да побјегнем одатле. Био сам у лошим везама, иста ствар. Спавао сам на братовом каучу и никад се нисам наспавао. Никада нисам имао свој дом. Ово је велика ствар за мене“, истиче Тату за Гардијан.

У доњем дијелу двоспратне зграде налази се живахан простор за дневне активности и ручавање, беспријекорно чиста кухиња, теретана и сауна. На горњем спрату живи 21 станар, већином млађи од 30 година.

Најважније за њих је да свако има уговор, плаћа кирију и, ако им је потребно, пријављује се за помоћ. То је све дио државне политике, која је од Финске начинила једну од ријетких земаља на свијету (и једину у ЕУ) у којој број бескућника опада.

Када је стратегија осмишљавана прије више од десет година, четворо људи одговорних за смишљање принципа „Прво дом“ били су социјални стручњак, доктор, политичар и бискуп, а свој план назвали су „Ними Овеса“ (Твоје име на вратима).

„Свима је било јасно да стари систем није функционисао. Била нам је потребна радикална промјена“, каже Јуха Какинен, секретар радне групе и први програмски лидер.

„Морали смо да се ријешимо склоништа и хостела. Они су дуго постојали у Финској, али су сви видјели да људи и даље остају бескућници“, истиче Какинен.

Као у многим земљама, проблем бескућника у Финској је рјешаван путем модела степеница - требало је да се помијерају са дна љествице кроз различите стадијуме привременог степеништа, а коначни циљ било би власништво над станом.

Онда су у Финској одлучили да окрену наопачке овакву праксу. „Одлучили смо да становање буде безусловно. Да кажемо људима: 'Не морате да ријешите све проблеме прије него што нађете дом. Умјесто тога, дом треба да им буде сигуран темељ и да вам олакша да ријешите те проблеме'“, објашњава Какинен.

Izvor: РТС