Борба на Кошарама започела је 9. априла у раним јутарњим сатима, када су снаге УЧК напале државну границу Савезне Републике Југославије из правца Албаније. Циљ им је био да се раздвајањем и разбијањем јединица Војске Југославије између Ђаковице и Призрена споје са снагама УЧК у Метохији. 

"Ратне приче са Кошара", више од 70 саговорника

Радио-телевизија Србије у копродукцији са Министарством одбране снимила је документарно-играни филм "Ратне приче са Кошара" који ће у 21 сат бити премијерно приказан на Првом програму.

Снимљено је преко 70 саговорника из бројних јединица које су учествовале у бици на Кошарама, а кроз реконструкције и драматизације њихових свједочења, филм хронолошки прати дешавања на југословенско-албанској граници од 9. априла 1999. године до повлачења наше војске са Косова и Метохије.

Да је непријатељ успио да продре на Кошарама, судбина нашег народа и војске 1999. године била би сасвим другачија. 

Дио државне границе око карауле Кошаре чине планински врхови од преко 2.000 метара висине, у то доба и даље прекривени снијегом. Тај дио штитило је нешто више од сто припадника 53. граничног батаљона, који су се током два дана борби супротставили десетоструко јачем непријатељу.

"Ја мислим да је сваки дан био као година, не знате одакле вас више гађају, да ли минобацачким минама, да ли падају гранате од бестрзајних топова, да ли пушчаном муницијом", свједочи Саша Радојевић, замјеник командира карауле Кошаре.

У помоћ граничарима тада је стигао вод Војне полиције. Међутим, напад је силовит и снаге УЧК успјеле су да заузму положаје Раса Кошарес и Маја Глава, доминантне тачке са којих контролишу свако кретање ка граничној линији. Заузели су и саму зграду карауле која се због неповољног положаја није ни могла бранити. Страни медији тада преносе снимке уласка војника УЧК, који то прослављају као свој усјпех.

Војник 125. моторизоване бригаде у заклону 

Освајањем врха Маја Главе, снаге УЧК су ушле 100 до 200 метара у дубину Југославије, а освајањем Раса Кошарес заузели су километар и по наше територије.

Доласком припадника 125. моторизоване бригаде, која је до тада пружала дубинску подршку, формирана је линија одбране која је спријечила даљи продор непријатеља. Наша војска наредних дана покушавала је да поврати Раса Кошарес и Маја Главу. Ускоро им се придружују и припадници елитних јединица: 72. специјалне и 63. падобранске бригаде.

Линија фронта је стабилизована, а борбе са непријатељем нису јењавале.

"Киша метака је пролетила. Имали смо среће да нас ниједан метак није закачио, да нас није ранио. Пришли смо му са леђа, човјек је био шокиран", свједочи о нападу на једно митраљеско гнијездо УЧК Милутин Радић, тада војник на одслужењу војног рока у 125. моторизованој бригади. На свој положај заједно са војником Дарком Анђелковићем вратио се са освојеним митраљезом.

Непријатељ је био изненађен и када су 11. маја по крајње неприступачном терену на надморску висину од 1.800 метара на линију фронта пристигла два тенка.

Припадници 72. специјалне бригаде у заклону од снега 

Како описује Владимир Кнежевић из 63. падобранске бригаде: "Кад су загрмјела два тенка, кад је земља почела да се тресе, то је, не могу да објасним, олакшање. Човјек због људи који су то урадили осјећа такав понос. Осјећам да нисмо сами. Добро је, дошли су мајстори."

Била је то подршка борцима који су свакодневно гледали смрти у очи. Гинуло се од минобацача, снајпера, од забрањених касетних бомби.

Извиђачко-диверзантска чета 72. специјалне бригаде на Кошарама 

Погинуло је 108 војника, подофицира, официра, резервиста и добровољаца.

Просјечна старост погинулих била је 25 година.

У бици на Кошарама учествовало је око 1.500 припадника Војске Југославије. Борбе су трајале све до 14. јуна 1999. године, када се Војска Југославије послије Кумановског споразума повукла са Косова и Метохије.

Војници на одслужењу војног рока 53. граничог батаљона 

Када је постало очигледно да трупе на Кошарама не могу да се пробију и да је копнена офанзива на овом правцу немогућа, крајем маја 1999. године снаге УЧК су у садејству са НАТО снагама покушале да у дубину територије Косова и Метохије крену другим правцем, преко планине Паштрик ка Призрену.

Извор: ртс