Градња ове куће почела је 1902. године и трајала је тринаест година. Непосредно, пред почетак одбрамбено-отаџбинског рата у БиХ кућа је поклоњена Митрополији дабробосанској, а 2004. године проглашена је националним спомеником у БиХ.

Историја:

Према писању интернет сајта „srpskaistorija“, у Краљевића сокаку, срцу данашњег Сарајева, становала је добростојећа српска удовица Јованка Хаџимарковић. Средином 19. вијека из Бијелог Поља у Сарајево се доселио Петар Цековић, који је код Јованке живио као подстанар.

Недуго затим, његов подстанарски живот је прерастао у брак са газдарицом. Петар је био успјешан трговац, као и његов и Јованкин син Ристо, који је трговао са Истоком и Западом. Недалеко од Старе цркве на Башчаршији Ристо је купио магазу.

С обзиром да му је посао добро ишао, Ристо купује кућу на Вароши (данас улица Мула Мустафе Бешескије број 49). Након тога, убрзо упознаје и жени Василију Ђокић, Херцеговку, која је потицала из угледне мостарске, грађанске породице. Управо су Ристо и Василија у Палама почели да граде љетниковац, чија је градња трајала наредних тринаест година и завршена је 1915. године.

Исте те године, када је љетниковац завршен, умире Ристо Цековић. Од шесторо дјеце Риста и Василије Цековић само је двоје дочекало крај Другог свјетског рата, Петар и Милојка. Они нису имали потомака.

Милојка је од 1984. године до краја свог живота (1995.) Земаљском музеју у Сарајеву поклонила 80 предмета из заоставштине својих родитеља и предака. Међу тим предметима се налазила ношња, накит и разни предмети. Управо је Милојка та која је у свом тестаменту Митрополији дабробосанској оставила љетниковац на Палама са свим намјештајем.

Кућа Цековића грађена је као једноспратница са поткровљем и приземљем. У приземљу се налазе господарски простори, а посебну љепоту куће привлачи дрвена веранда, окренута према центру Пала. Њу држи осам дрвених стубова са каменим вазама.

Благословом блаженопочившег митрополита дабробосанског Господина Николаја, на Благовијести 2005. године, у парохијском дому на Палама је одржана сједница грађевинског одбора којим је митрополит предсједавао.

Ту је договорено да се приземље куће додијели на кориштење Ликовној колонији, манифестацији од културног значаја, а спрат и поткровље да се уреде тако да служе као Музеј Митрополије дабробосанске. Коначна обнова куће завршена је 3. августа 2009. године.

Поставку музеја урадиле су Милијана Окиљ и Вања Дурсун-Шотра из Бањалуке. У кући Цековића данас се налази и кафе бар, винотека, а често се у њој, по благослову митрополита, одржавају изложбе слика, културне вечери и друге манифестације.

Паљанима је популарна и као једно од омиљених мјеста у граду гдје настају најљепше фотографије младенаца. Смјештена је у непосредној близини зграде општине и СПЦ „Пеки“, у Романијској улици. 

Фронтал/Миљан Рашевић