Наиме, дугогодишње похађање часова сценског и спортског мачевања у Мачевалачком клубу „Валтер“ у Сарајеву, као и велика љубав према спортској сабљи, мотивисала је књижевницу и библиотекарку Маријану Петронић да оснује Мачевалачки клуб „Романија“.

Петронићева у разговору са Фронтал каже да је велика љубав према спортској сабљи морала постати стварност.

„Због спортске сабље сам уписала и Факултет физичког васпитања и спорта како бих употпунила своје знање. Прије више од двије године формиран је клуб МК „Романија“ на простору Источног Новог Сарајева. Назив је везан за Сарајевско-романијску регију и Статутом одређен да може формирати секције на читавом овом простору“, каже Петронићева.

Она додаје да је формирање истог клуба на Палама имала у виду још прије више од двије године. 

„Треба нам и трећи клуб како бисмо били у могућности да формирамо ентитетски Мачевалачки савез. На Палама су одржани огледни часови у Основној школи „Пале“ и Основној школи „Србија“. Задовољна сам како су ученици седмих, осмих и деветих разреда реаговали, задовољна сам јер су и наставници физичког васпитања и директори имали слуха за ово чиме се бавим“, истиче Петронићева.

Додаје да је сада све питање времена, а највећи проблем је са простором у којем би клуб радио и у којем би чланови клуба тренирали.

„Чланови клуба би могли несметано да тренирају и бирају термине. Остале солуције су скупе, а ми смо клуб који је тек у развитку. Настојим да одвојим који „динар“ за куповину опреме дјеци“, истиче Петронићева.

Петронићева каже да је мачевање спорт који доступан свима данас, те да могу тренирати сви, без обзира на узраст и године.

„Доста популације код нас се баве скијањем. Не видим разлог зашто се не би бавили мачевањем. То је спорт који вас развија физички и ментално, побољшава концентрацију, кондицију“, каже Петронићева.

Озбиљних спортиста, према њеним ријечима, у овом спорту има највише у Србији и Хрватској, као и у европским земљама попут Мађарске, Италије и Француске.

Она истиче да је важно развити основ, технику и тактику. 

„Од три спротска реквизита (оружја): флорет, сабља, мач – једино је код сабље могућ засјек и бод. Код остала два оружја дозвољен је само бод. Онда, код сабље је дозвољена површина изнад појаса плус маска“, каже она.

Што се тиче финансијске помоћи локалних заједница у раду клуба, Петронићева каже да се до представника локалне и градске власти тешко долази.

„Увијек су у послу, најчешће недоступни. Култура и спорт су нам већ одавно „на репу дешавања“. Још увијек се нема довољно слуха за културу и спорт али надам се да ће се то промијенити“, истиче она.

Маријана има жељу да мачевалачки клуб у Палама понесе име Мојсија Ћерковића, човјека, који према њеним ријечима, заслужује да не падне у заборав, те да ће Паљани схватити зашто.

Такође, један од проблема са којима се мачевалачки клубови сусрећу јесте набавка опреме за такмичаре који се баве овим спортом, али према ријечима Петронићеве, то није неријешиво.

„Прва и најближа дестинација за набавку је Будимпешта и фирма PBT, постоји електронска куповина, куповина путем интернета. Тако и поручујемо оно што можемо. Царина нас пуно кошта“, каже Петронићева и додаје да су то мале препреке које им стварају проблеме.

Маријана Петронић је рођена у Требињу 16. априла 1965. године. Књижевница је и библиотекарка у Одјељењу стране књиге и периодике у Матичној библиотеци у Источном Сарајеву. 

Била је секретарка Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета” за Источно Сарајево и Источну Илиџу у 2009/2010. години. 

Објавила је неколико књига, те већи број стручних радова из библиотекарства. Поезију је објављивала у часописима и зборницима.

Фронтал/Миљан Рашевић