Створио га је српски народ из Сарајева и околине, али и сви они који су се у том моменту нашли на подручју садашњег Источног Сарајева, којег данас чини шест градских општина Трново, Источна Илиџа, Источно Ново Сарајево, Источни Стари Град, Пале и Соколац.

За Дан и крсну славу града Источно Сарајево одабран је 17. септембар, односно Свети Митрополит Петар Дабробосански, који ће бити обиљежен данас Светом архијерејском литургијом у храму Светог свештеномученика Петра Дабробосанског у насељу Војковићи, општина Источна Илиџа.

Градоначелник Источног Сарајева Ненад Вуковић новинарима је рекао да Источно Сарајево ове године прославља 25 година постојања, што је велики јубилеј и на шта је посебно поносан јер се у овом моменту налази на челу градског руководства.

„Желимо да се захвалимо свима који су за 25 година створили лијепо и угодно мјесто за живот и мислимо да је ово једно од најљепших мјеста за живот на истоку. Направили смо вјерске објекте, имамо добру инфраструктуру и Универзитет“, каже Вуковић.

Он истиче да је Универзитет у Источном Сарајеву један од најбољих сарадника са Градском управом, те да је то једна од најважнијих институција за останак и опстанак младих на овим просторима.

Славске свечаност синоћ су обиљежене Свечаном академијом, која је одржана у Културном центру Пале, а на којој су уручена признања и захвалнице свима који су на било који начин помогли у развоју и напретку града Источно Сарајево у протеклих 25 година постојања.

„Жељели смо да славске свечаности обиљежимо у више општина, с обзиром да се град састоји од шест општина и тако направимо више догађаја. То смо учинили кроз организацију спортско-културних манифестација, али и овом Свечаном академијом“, рекао је Вуковић.

Посебну пажњу на академији привукао је и кратки филм под називом „Путем страдања Свештеномученика Петра дабробосанског“, а према Вуковићевим ријечима, велика захвалност за његов настанак припада Митрополији дабробосанској и самом митрополиту Хризостому.

„Митрополит Хризостом је био на челу делегација Митрополије дабробосанске и Града, гдје смо обишли Јасеновац и Јадовно и положили цвијеће, и запалили свијеће на Шарановој јами, гдје је бачен велики број Срба, тадашња два митрополита и око четрдесетак свештеник“, каже Вуковић.

Према његовим ријечима, о том њиховом путовању „Путем страдања Свештеномученика Петра дабробосанског“, који је према једној од верзија његове смрти, бачен у Шаранову јаму, говорио је синоћ приказан филм.

Обиљежавање крсне славе града Источно Сарајево ће, након литургије у Војковићима, бити настављено данас ломљењем славског колача и славским ручком у парохијском дому код цркве Светог Илије на Сокоцу.

Свети Митрополит Петар Дабробосански (световно Јован Зимоњић) родио се 24. јуна 1866. године у Грахову код Никшића, а страдао је 1941. године.

Био је митрополит захумско-херцеговачки од 27. маја 1903 до 7. новембра 1920. године и митрополит дабробосански од 7. новембра 1920. до своје смрти 1941. године. Одликован је Орденом Светог Саве I степена, Белим орлом II реда и Карађорђевом звездом.

Данас има више верзија о смрти митрополита Петра Зимоњића. По једној од тих верзија, из Госпића је одведен у Копривницу, а затим пребачен у загребачку болницу у Стењевцу.

По другој верзији, из логора у Госпићу одведен је у логор Јадовно на Велебиту, гдје је убијен маљем у главу и бачен у једну провалију, највјероватније у Шаранову јаму.

По трећој верзији, која се заснива на свједочанству Јове Фуртуле и Јове Лубуре које су дали Комисији за прикупљање података о страдању Срба у Другом свјетском рату, митрополит Петар је послије мучења убијен у логору Јасеновцу и бачен у ужарену пећ за печење цигле.

Ни дан данас се не зна тачно мјесто гдје се налази гроб митрополита Петра Зимоњића, а ни тачан датум смрти.

Фронтал/Миљан Рашевић