Већина њих се није школовала за тај позив, али упркос томе, неуморно су радили на томе да створе позориште, које ће бити на понос свих Паљана.

Директор Студентског позоришта Вељко Ђоковић за Фронтал каже да је позориште настало кроз договор професора Љубе Божовића са ентузијастима Владимиром Чабаком, Мирјаном и Јованом Крајишник.

„Позориште се први пут спомиње 2009. године, када је окупљена екипа сјајних младих глумаца и започет је рад на првим представама попут „Пут по свету на тротинету“, „Усамљена клупа“ и „Љубав не зна за препреке“. Од тих дана до данас, ансамбл нашег позоришта константно расте“, каже Ђоковић.

Ђоковић, који се овом позоришту придружио нешто касније и на мјесту директора замијенио Мирјану Крајишник-Илић, истиче да је су данас, иако су постали самостално позориште, наставили да његују добре односе са професором Божовићем, који им је много помогао у раду.

Сваки почетак је увијек тежак, а тако је било и у паљанском позоришту. Недостатак логистике, материјалних средстава и подршке локалне заједнице у то вријеме, били су само неки од проблема са којима се Студентско позориште тада сусрело.

„Материјална страна ове приче је „рак рана“ за сваку културну организацију у земљи, па тако и за нас. Већину материјалних средстава смо обезбјеђивали кроз играња и продају карата, кроз писање пројеката и кроз, тада, минималну помоћ општине и републичких институција“, додаје Ђоковић.

Он каже да су се за креирање костима, сценографију и реквизите које су користили у својим представама, морали сами снаћи.

„Мислим да су баш ти отежавајући фактори оно што су од овог ансамбла и позоришта направили једну велику, борбену и карактерну породицу какви заиста јесмо данас“, каже Ђоковић.

Међутим, како је вријеме одмицало, услови за играње представа и гостовања у другим мјестима су побољшани, па тако и однос између општинских власти и овог позоришта.

„Морам да истакнем да сада имамо доста бољу подршку из општине, гдје нам је начелник изашао у сусрет, укључујући и финансијску подршку, а такође, и сарадња са Културним центром није изостала и подигнута је на виши ниво доласком директора Марка Сикиме на то мјесто“, додаје Ђоковић.

Студентско позориште Пале је сав уложени труд и залагање оправдало многобројним наградама које су освојили на фестивалима.

„До сада, највећи успех на фестивалима су нам донеле представе „Маратонци трче почасни круг“, „Кафана блуз“ и последња представа коју смо урадили, „186. степеник“. За ове представе смо добили прегршт награда, између осталог, награде за најбољу режију, најбољу представу у целини, најбољу костимографију, партнерску игру и награду за најбољу глумицу“, истиче Ђоковић.

Он додаје да су ове представе подигле на ниво једног од најквалитетнијих аматерских позоришта у Републици Српској.

„У последње две године смо покупили десетак награда на разним фестивалима, од којих бих издвојио Интернационални фестивал у Лакташима, фестивал у Мркоњић Граду, Модричи, Фестивал ауторске поетике у Мостару и ФЕДРА фестивал у Бугојну, као и сјајни фестивал у Шиду“, каже Ђоковић и додаје да је „круна“ њиховог рада било учешће на фестивалу аматерских позоришта „Кестенбург“ у Бања Луци.

„Највећа част нам је припала када смо учествовали на „Данима Републике Српске“ у Србији, у Крагујевцу, одакле носимо дивне успомене“, додаје Ђоковић.

Репертоар Студентског позоришта Пале је тренутно у поновном постављању, јер се завршава љетна пауза, тако да ће публика ускоро моћи да гледа представе попут „Само за твоје уши“, „Вечерас Нушић прича“, „186. степеник“, „Краљевски фестивал“, „Кафана блуз“ и друге.

„Велико ми је задовољство што имам прилику да кажем да смо започели рад на новој представи, у режији београдског глумца Даниела Ковачевића, који нас је изабрао као групу са којом жели да уради пројекат и то је велика част за нас“, наводи Ђоковић.

Поред тога, екипа Студентског позоришта Пале ради и на представи фестивалског типа, као и на једној дјечијој представи, док ће у октобру кренути са аудицијом за пријем нових чланова.

Ђоковић сматра да је учинак Студентског позоришта Пале до сада тај да је оно промијенило начин на који људи перципирају културу у овом мјесту, нарочито свијет позоришта и представа.

„Навикли смо на публику, нарочито у посљедњих пар година постојања на квалитет и на културна дешавања, а да то није празна прича, потврђују сва признања која смо добили до сада“, истиче Ђоковић за Фронтал.

Он каже да га радује то што све већи број младих посјећује њихове представе и што се одвајају од штетних утицаја данашњег друштва.

Додаје да чињеница што Пале и Паљани имају успјешно позориште треба да служи на понос грађана и глумаца из овог позоришта, те поручује да, докле год се они буду питали, тако ће и остати.

Миљан Рашевић/Фронтал