Компанија „Мајнекс“ из Пала је у изградњу кабинске жичаре – гондоле и сав пратећи садржај уложила око 25 милиона конвертибилних марака, како би својим посјетиоцима понудила што боље услове за скијање, али и током љетне сезоне је искористила за панорамску вожњу и разгледање околине.

Равна планина је и прије рата у БиХ била позната као излетиште Сарајлија и као један од чешћих избора Сарајлија када су у питању викенд или једнодневни излети. Због непосредне близине Сарајева и Јахорине, Равна планина као излетиште, отварањем ски центра још више добија на атрактивности и својим љепотама привлачи многобројне туристе.

У својој зимској понуди, Ски центар „Равна планина“ нуди ски лифт од 800 скијаша на сат, ски вртић и лифт за дјецу, као и кабинску жичару – гондолу.  Ово скијалиште је повезано са стазом за нордијско скијање и стазом за моторне санке у дужини од 12 километара са могућношћу рекреативног алпског скијања.

Кабинска гондола се састоји од 19 кабина, гдје свака од њих превози до десет скијаша, што износи 2.200 скијаша на сат. Инфраструктура овог типа до сада је красила свјетска скијалишта, а од ове сезоне доступна је и скијашима у Босни и Херцеговини.

Посјетиоцима и током љетног периода, Ски центар „Равна планина“ нуди могућност купања, вожње педалинама и уживања на језерима, која се налазе на врху планине код излазне станице. Са овог локалитета сви посјетиоци могу уживати у изванредном погледу на паљанску долину, дјелимично и на Сарајево, док са друге стране поглед досеже до Јахорине, Златибора и Романије.

Такође, сви посјетиоци у току љетне сезоне могу да резервишу мјеста посебно изграђена за роштиљ, да користе у брдским бициклистичким стазама, стазама за планинаре и рекреативце, зип-лајн и друге активности за уживање на свјежем планинском ваздуху.

Вода из поменутих језера се у зимском периоду користи за вјештачко осњежавање стаза у периодима када нема довољно природног снијега, посебно онда када се у Ски центру „Равна планина“ одржавају важна национална и интернационална скијашка такмичења.

Вјештачко осњежавање у протеклој зимској 2017/18 сезони вршило се уз помоћ 11 топова. Та сезона је била једна од најбољих у историји овог скијалишта. Гондола и ски лифт су у тој сезони превезли више од 500.000 људи, а запослени у центру су имали преко 110 дана квалитетног дневног скијања у континуитету и преко 100 дана фантастичног ноћног скијања. 

Бх. олимпијци Елведина Музаферија и Емир Локмић су, протекле зимске сезоне, Равну планину препознали као идеално мјесто за припреме пред одлазак на Олимпијске игре у Јужну Кореју 2018. године, док су на истом мјесту тренирали и параолимпијци. 

Није изостала ни посјета легендарног југословенског и словеначког скијаша Бојана Крижаја, који је свој боравак на Јахорини искористио да испроба и стазе Ски центра „Равна планина“, за које је имао само ријечи хвале. 

Скијалиште „Равна планина“, осим поменуте туристичке понуде, својим посјетиоцима нуди одличну гастро понуду у ресторанима „Гондола“ и у колиби „Гондола“, која се налази на врху планине, код вјештачких језера. Ту је, такође, и експрес ресторан у склопу ресторана „Гондола“, који располаже са 1.000 мјеста са терасама. 

Такође, овај центар један је од ријетких који својим посјетиоцима пружа на располагање бесплатан паркинг, капацитета до 1.000 аутомобила! 

Изградња кабинске жичаре – гондоле у власништву компаније „Мајнекс“ представља прву фазу пројекта „Јахорина експрес“, а друга фаза односи се на спајање Равне планине са Јахорином кабинском жичаром, како би се ова два скијалишта увезала и на овај начин. 

Завршетак тог пројекта би, најприје, смањио саобраћајне гужве на Јахорини током зимске сезоне, посебно у данима викенда, а затим би омогућио посјетиоцима да своје аутомобиле паркирају у Ски центру „Равна планина“, кабинском гондолом се превезу на Јахорину, скијају на тој планини и у повратку се скијама спусте са Јахорине, преко Равне планине, до својих аутомобила, те тако смање путне трошкове и плаћање паркинга на Јахорини.

И на крају, пројекат „Јахорина експрес“ би много допринио развоју зимског и љетног туризма у Републици Српској и у граду Источно Сарајево, од којег живи већи дио становништва овог града и Сарајевско-романијске регије. 

Аутор: Миљан Рашевић
Фото: Владимир Станишић

Фронтал