Josip Manolić, jedan od osnivača HDZ-a, jedan od najbližih saradnika Franje Tuđmana u vreme raspada Jugoslavije, prvi premijer u nezavisnoj Hrvatskoj i šef tamošnjih obaveštajnih službi napunio je 98 godina.

Njegova politička karijera je, zajedno sa "proljećarima" početkom sedamdesetih godina prošlog veka privremeno bila zaustavljena. A do tada, iako nije bio preterano zainteresovan za sport - i on je po nalogu partije morao da odradi sportsku funkcionersku dužnost. Zapala mu je odbojka.

Njegovom kasnije saborcu, a potom i političkom pritvniku, Franji Tuđmanu, zapao je Partizan.

"U to vrijeme nije bilo nijedne sportske organizacije koja nije bila pokrivena partijski i agenturom. Tako je mene gradski komitet delegirao u Mladost. U to vreme bio sam šef policije i tada se nije tako crno gledalo na nas kao što se možda gleda danas. Moj prvi zadatak kao predsednika bio je da SD Mladost napreduje. Zahvaljujući mom angažmanu, nije bilo nikakvih birokratskih prepreka u funkcionisanju kluba. Kao i u svim sportskim društvima i klubovima, ni u Mladosti nije bilo puno novca i moje ime bilo je garancija kod nekih ljudi da se pribavi novac za normalno funkcionisanje kluba. Napravio sam za Mladost puno sitnih usluga. Na primer, za jedan dan mogao sam celoj ekipi da napravim pasoše", rekao je Manolić.

Iskreno, kaže Manolić, nije ga interesovao sport, ali jeste zavoleo odbojku.

"S 'mladostašima' sam dosta putovao na međunarodne utakmice, najčešće u Italiju i Francusku. Imala je Mladost jako dobru ekipu. Tako smo 1963. godine igrali u četvrtfinalu Kupa šampiona, a godinu dana kasnije i u finalu, ali smo izgubili od Lajpciga. Odbojkaši Mladosti bili su perjanica grada Zagreba, imali smo, na primer, bolje rezultate od fudbalera Dinama", kaže Manolić.

On je potvrdio da je svaki klub imao jednog agenta tajne službe.

"To je istina. Čak je i u mom Sportskom društvu Mladost bio agent premda sam ja bio i više nego poverljiva osoba. Ti su agenti pratili ima li nekih neprijateljskih delovanja prema Jugoslaviji", kaže Manolić.

On je rekao i da su samo najbolji kadrovi i najodgovorniji ljudi Centralnog komiteta SK Hrvatske mogli da idu u Dinamo.

"I zato što su najbolji kadrovi bili u klubu, Dinamo se godinama zadržao u vrhu jugoslovenskog sporta. Na kraju krajeva, osvojio je 1967. godine i Kup sajamskih gradova. Biti predsednik Dinama bila je velika čast. Sećam se dobro Marka Belinića, narodnog heroja, koji je jedno vreme bio u Dinama", priča Manolić.

Posle oslobođenja 1945, kaže Manolić, partija je preko svojih kadrova bila prisutna u vrhunskom fudbalu i velikim klubovima kao što su bili Dinamo, Hajduk, Partizan, Crvena zvezda, Sarajevo, Željezničar...

"Da, Udba u Crvenoj zvezdi, a KOS Partizanu. Slično je bilo i u svim drugim republikama tadašnje Jugoslavije", rekao je Manolić.

Uporedo s takvom partijskom politikom i službe bezbednosti uvidele su određeni interes za prisutnost u vrhunskom sportu, što je partijski vrh podržavao razmišljajući da će te službe imati dobru kontrolu situacije da se ne narušava generalna partijska linija u sportu protiv devijantnih ponašanja", rekao je Manolić. 

On je rekao da su putovanja u inostranstvo klubova s kojima su radili kadrovi službe bezebdnosti bili interesantno jer su korišćeni za snimanje stranih obaveštajnih službi, a govorio je i o takozvanim "crnim fondovima".

"Da, dolazilo je do finansijskih malverzacija pri kupovini igrača, dolazilo je do nezdrave konkurencije i sukoba na toj liniji, otimanja igrača iz raznih klubova. Tako je Beara odveden iz Hajduka u Crvenu zvezdu.

Najgore od svega bilo je što su u tome učestvovali politički kadrovi Saveza komunista Jugoslavije i kadrovi službi bezbednosti.

Tako je u jednom trenutku došlo, po oceni političkog vrha Jugoslavije, do eskalacije sukoba tih kadrova unutar Crvene zvezde i Partizana, pa je politički vrh odlučio to da preseče. Tako je preko generala Gošnjaka Tito instalirao u Partizan generala Tuđmana, da sredi situaciju i onemogući dalje konfrontacije kadrova KOS-a i UDBE, jednih u Partizanu, a drugih u Crvenoj zvezdi. Tuđman je taj zadatak uspešno odradio što mu je bio veliki plus u budućoj vojnoj karijeri.

No, uprkos tome tome, devijacije nisu zamrle, nego su i dalje bile prisutne u mnogim fudbalskim klubovima širom Jugoslavije. Tada je politički vrh odlučio da se dekretom šezdesetih godina to konačno preseče. Dakle, izdat je dekret kojim se naređuje da se svi pripadnici službi bezbednosti povuku iz aktivnog delovanja u fudbalskim klubovima", kaže Manolić.

Onda je ponovo do toga fošlo osamdesetih godina, kaže on, a posebno se osvrnuo na Dinamo.

"Konstatovano je da su kriminalni krugovi u fudbalskim klubovima jako dobro organizovani u svojoj delatnosti i oblici kriminala nosili su predznak mafijaškog karaktera, a izvršitelji su bili izuzetno spretni, lukavi i konspirativni. Ta konstatacija odnosila se i na određene pojedince u NK Dinamu. Novac bez pokrića, obveznice za zajam, zloupotrijebljene ulaznice koje se falsifikuju, rasipanje zarađenog i nezarađenog novca predstavljalo je konstantu u Dinamu. Bilo je i šverca i drugih protivzakonitih radnji među onima koji su se u klubu bogatili na sto raznih načina", ispričao je Manolić. 

Izvor: nedeljnik