Na početku mog boravka u Danskoj predloži moja tadašnja bolja polovina, inače Dankinja, da igramo jamb. Naravno pristanem, jer ako sam u nečemu bio dobar i u svojim studentskim danima onda je to upravo bila ta igra.

Naoštrim sva čula i krenem. I stvarno, ubrzo dobijem prvi jamb, koji je jako važan u koloni odozdo na gore. Taman htedoh da to proslavim kricima oduševljenja i da malo kinjim mog protivnika, baš kako to beogradska pravila igre nalazu, ali avaj. Pre toga An, koju sam od miloste zvao Ana, ustaje, prilazi mi grleći me i čestitajući na uspehu.

Ja prvo začuđen, a potom i malo ljut zbog oduzetog prava na likovanje zapitah je da li joj je jasno da igramo jedno protiv drugog i da, možda zbog tog istog jamba ona može da izgubi partiju.

Odgovorila je da joj je moja sreća važnija od toga da će možda izgubiti.

Prošlo je nekih trideset godina od tog događaja. Neko bi rekao da bi za sve te godine trebalo da sam naučio kako Danci (i ostali Skandinavci) razmišljaju. Ide na bolje, ali još uvek se ponekad nađem zatečen.

Kolege na poslu će vam od srca poželeti sve najbolje na novom poslu koji ste dobili, iako ta promena njima, bar na neko vreme, može da donese probleme.

Većina skandinavskih razvoda brakova je bezbolna, uglavnom se sve svodi na to kako deca mogu da se zbrinu na najbolji način. Mnogi ovde su u iskrenim prijateljskim odnosima sa bivšim bračnim drugom.

Reč zavist na Gulgu je prevedena na danski kao misundelse. Ali ta reč je skoro neutralna, da ne kažem lepa i ne koristi se u istom značenju kao na srpskom.  Danci ne zavide drugima na boljem poslu i većoj plati, boljim kolima. Oni oni nemaju zavist u sebi. U Danskoj ne važi ono naše „da komšiji crkne krava”.

Na sličan način se koristi reč korupcija. Verovali ili ne, korupcije nema na ovim prostorima, ili je gotovo nevidljiva.

Danci nemaju rudna bogatstva, zemlja je prilično posna, a turisti je posećuju uglavnom  samo u junu i julu. Ipak, Danska je jedna od najbogatijih zemalja u Evropi a Danci su nekoliko godina za redom proglašavani za najsrećnije ljude na svetu.

Da se razumemo, ima u Danskoj siromašnih ljudi, ima i nesrećnih, ali njihov način rezonovanja ih je doveo, globalno gledajući, i do sreće i do materijalnog bogatstva.

Neko će se zapitati onda, da li danski način rezonovanja može da bude pregažen vremenom, baš kao su što mnoge naše karakteristike postale staromodne, na primer; skromnost, srdačnost, briga za okolinu...

Deca skoro sa majčinim mlekom uče da razmišljaju. Ovde se ne tepa deci već se priča na normalan način, baš kao što dva odrasla čoveka pričaju. Kada krenu u gimnaziju dobijaju ekonomsku pomoć od države koja je dovoljna da se odsele od kuće. To je još izraženije kada se dođe do fakulteta.

Napuštanje roditeljskog gnezda sa 17 ili 20 godina pomaže im da se prilagode razmišljanju koje su već preuzeli od roditelja. Određenih oscilacija ima, ali temeljne vrednosti se ne menjaju.

Kod mladih je izraženija materijalna sreća ali većina njih taj novac koriste za poboljšanje ekološkog života. Tako kupuju više ekološke hrane i žive i kućama napravljenim od recikliranog materijala.

Firme kao sto su „Guči”, „Hermes” ili Luj Viton retko će biti posećeni od Danaca, naročito u inostranstvu. Mnogi će deo garderobe radije kupiti u supermarketu.

Kada bih čarobnim štapićem mogao nešto da prenesem iz Skandinavije u Srbiju onda bi to bilo ovdašnje razmišljanje. Kada na to dodate lepote Srbije i sva njena prirodna bogatstva vidite i sami da bi Srbija jako brzo zamenila Dansku na listi najsrećnijih.

I da, kada sada igram jamb, drago mi je kada protivnik dobije jamb, pa makar i izgubio.

Izvor: politika
Goran Vuk, Kopenhagen