Jula 1918, kada se navršavalo četiri godine od kako je krenuo Veliki rat, polako je visokim stratezima postajalo jasno da će Saveznici sigurno odneti pobedu nad Centalnim silama.

Posebno je to postalo jasno nakon propasti nemačke Prolećne ofanzive, koja ih je u potpunosti iscrpela a da nije postigla glavni cilj; iako su probili Zapadni front na mnogo mesta i zauzeli veliku teritoriju, to je bila pirova pobeda jer Francusku nisu izbacili iz rata i Saveznike nisu uništili, pa su uskoro morali da počnu da se povlače usled kontranapada, kao i zbog kolapsa linija snabdevanja i hroničnog nedostatka oružja, municije, hrane i svega ostalog.

Međutim, to je naknadna pamet, a i obični ljudi na terenu nisu to tako još uvek bili videli. Još uvek je tu svašta moglo da se desi, što realno što iz perspektive prostog puka.

Upravo je u tom trenutku ondašnji američki državni sekretar Robert Lensing izdao apel američkom narodu koji nas podseća na zlatno doba naših odnosa sa tom zemljom.

Članak „Njujork Tajmsa“ od 26. jula 1918. godine prenosimo u celosti:

APEL AMERIKANCIMA DA SE MOLE ZA SRBE

Lensing urgira da svi pođu svojim bogomoljama 28. jula i da iskažu svoju naklonost napadnutoj naciji

Vašington, 26. jul – Sekretar Lensing izdao je danas apel američkom narodu svih vera da se okupi u svojim crkvama u nedelju 28. jula kako bi izrazili svoje saosećanje sa narodom Srbije i njihovim potlačenim sunarodnicima u drugim zemljama. Ovo će biti četvrta godišnjica od kako su Srbi, za posledicu austrijske objave rata 1914, pozvani da brane svoje domove od napadača. Apel sekretara Lensinga glasi:

„U nedelju 28. ovog meseca navršiće se četiri godine od kako je galantni narod Srbije, umesto da se pokori pred promišljenim i prostačkim izvršenjem jednog pažljivo pripremljenog napada, nakon objave rata od strane Austrougarske pozvan da odbrani svoje zemljište i svoje domove od neprijatelja koji je kanio da ih uništi. Plemenito li su odgovorili.

Tako su se hrabro i odvažno suprotstavili snagama države deset puta veće po broju stanovnika i po resursima da je, tek nakon što su tri puta odbili Austrijance pa su Nemci i Bugari došli u pomoć Austriji, njihova vojska bila primorana na povlačenje preko Albanije.

Dok je njihova zemlja uništavana a njihovi domovi pljačkani, duh srpskog naroda nije slomljen. Iako razbijeni nadmoćnim snagama, njihova ljubav prema slobodi ostaje nesmanjena. Brutalne snage nisu dotakle njihovu čvrstu odlučnost da žrtvuju sve za slobodu i nezavisnost.

Priliči da narod Sjedinjenih Država – posvećen očiglednoj istini da je pravo svih naroda, malih kao i velikih, da žive svoje živote i biraju svoju vlast, i prisećajući se da su principi za koje se Srbija tako plemenito borila i propatila isti oni za koje se i Sjedinjene Države bore – na ovu godišnjicu iskaže na prikladan način svoju toplu naklonost ovom potlačenom narodu koji se tako herojski odupirao namerama nemačkih nacija da zagospodare svetom.

Istovremeno, ne bi trebalo da zaboravimo ni njima srodne narode velike slovenske rase kojima sada vladaju i koje tlače strane rase, a koji takođe žude za nezavisnošću i nacionalnim jedinstvom.

Ovo može biti urađeno na način sličan opštem ponašanju u crkvama. Stejt department smatra da narod Sjedinjenih Država svih vera želi da se okupi u svojim bogomoljama u nedelju 28. jula sa svrhom izražavanja naklonosti s ovim narodom kojem je učinjena nepravda i njihovim potlačenim srodnicima u drugim zemljama, i da prizovu blagoslov Svemogućeg Boga za njih i za stvar na koju su se zavetovali.“

Tekst na engleskom možete pročitati na ovom linku arhive „Njujork Tajmsa“.

Značajno je i to što je gospodin Lensing, nevezano za ovaj apel, napisao i ovo tokom trajanja Velikog rata: „Kada se bude pisala istorija ovoga rata, najslavniji deo te istorije nosiće naziv: Srbija. Srpska vojska učinila je čudo od junaštva, a srpski narod pretrpeo nečuvene muke. Takvo požrtvovanje i istrajnost ne mogu proći nezapaženo – oni se moraju priznati i nagraditi“.

Inače, ovaj američki dnevnik je za vreme Prvog svetskog rata redovno pisao hvalospeve na račun Srba.

„Srbija je simbol sveta koji su Centralne sile napale; ona je bila tipičan primer, od Belgije do Sjedinjenih Država, u svojoj spremnosti da učini svaki ustupak vojnoj tiraniji kako bi se sprečilo izbijanje rata, i u svojoj nespremnosti da učini konačni ustupak koji bi značio gubitak samopoštovanja i slobode“, piše „Njujork Tajms“ 28. jula 1918. godine, na taj predloženi dan kada su se svi Amerikanci u svim crkvama širom te zemlje molili za Srbe.

Nekoliko meseci kasnije, kada su Nemačka i Austougarska doživele kolaps a Solunski front bio probijen, isti dnevnik podseća na izjavu bugarskog premijera koji je prethodnog leta kazao da je „Srbija prestala da postoji“, ukazujući sada na to da je Srbija ipak nastavila da živi u ostacima svoje vojske koji su jedva čekali osvetu, u nacionalnoj svesti koju nijedna nesreća ne može uništiti, i u svesti da pred svetom vode borbu za pravednu stvar.

Dalje, list citira izjavu francuskog ministarstva rata u kojoj se o srpskoj vojsci kaže:

„Ova armija učestvovala je u svim borbama, marširala je bez prestanka i bez odmora, uvek u kontaktu sa neprijateljem kojeg je držala za gušu, često loše snabdevana, ali ne znajući za umor i glad. Gurala je stalno napred voljom da osvoji po svaku cenu.“

REČ O ROBERTU LENSINGU

Rođen je 17. oktobra 1864. godine u Njujorku, a preminuo je 30. oktobra 1928, u 64. godini života. Bavio se advokaturom, a ideološki je bio konzervativni demokrata. Bio je pravni savetnik u Stejt departmentu u vreme kada je Veliki rat izbio, a potom je bio i državni sekretar za vreme predsednika Vudroa Vilsona, u periodu 1915-1920.

Živo je zastupao pravo na slobodno putovanje morima u toku rata, i za prava neutralnih nacija. Posle se zalagao za ulazak SAD u rat. 1917. je postigao sporazum sa Japanom u vezi sa pravima Kine, a 1919. je bio član američke delegacije na mirovnim pregovorima u Versaju.

Recimo još i ovo: nekoliko nedelja pre kraja rata Lensing je obavestio austrougarsku vladu da, pošto je Amerika sada posvećena ciljevima Čeha, Slovaka i Južnih Slovena, njihov predlog da ispune desetu od Vilsonovih „Četrnaest tačaka“ (onu koja se ticala davanja autonomija brojnim nacijama u okviru imperije) više jednostavno nije dovoljno.

Dve nedelje kasnije svi su počeli da proglašavaju otcepljenje i nezavisnost, uključujući i takozvanu Državu Slovenaca, Hrvata i Srba, koja se mesec dana po osnivanju ujedinila sa Kraljevinom Srbijom, nakon čega je nastala Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.

Mada smo mogli i da proširimo Kraljevinu Srbiju. Nije da bi se bilo ko od svetskih sila bunio. Vilson i Lensing svakako ne bi.

Izvor: telegraf