Minulih petnaest godina poznati novinar Jovan Memedović beleži priče o prirodi, o životinjama i ljudima koji žive sa prirodom. Putuje Srbijom, Crnom Gorom, Balkanom, svetom. Može to biti uzbudljivo, opasno, veselo, poučno, naučno, ali obavezno – sasvim prirodno.

Eto ga u Sibiru, na Dalekom istoku, u Kazahstanu, na Islandu i Grenlandu, u Laponiji, Norveškoj, Španiji, na starom tenku čak na Čukotskom poluostrvu... Najčešće tamo gde se retko ide.

Na Severnom polu ostvario je svoj san: da se konačno pogleda oči u oči sa belim medvedom. Izvodio je i „ples orla” na krovu sveta...

Sada, veli, ima još jednog „keca u rukavu”. Pronašao ga je u Rusiji, a iz rukava ga izvlači u prazničnom novogodišnjem specijalu. Očekujte ga 1. i 2. januara, i možda 7. januara.

– Snimili smo strašan materijal – priča Memedović. – Nije bilo lako, ali ako… Za mene je Rusija, pored naše zemlje, omiljeno mesto za snimanje. Izdašna priroda, živopisni predeli, ogromno prostranstvo na kome žive različiti narodi. Ja uvek gledam da se zaputim što severnije. Zašto? Jer na severu nema velikih gradova, priroda se ne da tako lako ukrotiti, a ono malo „duša” koje tamo zateknem su sposobni i čvrsti ljudi. Malo im je potrebno za sreću.

Tamo gde nebo „pleše”

Čujemo da je ovoga puta išao u obrnutom smeru, ne kao 2011. godine kada je kao vitez – ruski bogatir – sa severa Rusije krenuo u pohod na srpsku zemlju. Krenuo je sada iz Beograda, i to kombijem koji je adaptirao specijalno za ovo putovanje. Izbacio je zadnja sedišta, napravio krevet, dodao dušeke, opremio ga je tako da bi na putu bio potpuno nezavisan. Kaže, bilo mu je važno da ne brine o prenoćištu. U tim bespućima nije lako pronaći hotel. A putovao je šesnaest dugih dana, preko Mađarske, Slovačke, Poljske, Litvanije i Letonije, da bi stigao do Rusije, odakle ga je dalje put vodio na krajnji sever. I, tako sve do sela Teriberka, gde ga je dočekao sneg.

Turistima se preporučuje da posete ovo malo selo na Barencovom moru. U tom selu dobro se vidi aurora borealis, prekrasan prirodni fenomen, kada nebo svetli u hiljadu svetala koja naizgled plešu. U Rusiji postoji još sedam mesta za posmatranje ovog fenomena, od Karelije do Čukotke.

Na putu mu je bio i Sankt Peterburg, drugi po veličini grad u Rusiji, pa je morao i tu da svrati. Po onome što je tamo video zaključuje da se živi jako dobro, a tako je i u Moskvi i u nekoliko drugih velikih ruskih gradova. S druge strane, kaže, u ruralnim sredinama živi se skromnije, ali to je baš onako po njegovom ukusu. Živi se od ribolova i male bašte. Danas u ta mala živopisna mestašca polako pristižu turisti željni upravo jednostavnog načina života.

– U pojedinim delovima Rusije seosko stanovništvo počinje da se okreće turizmu, a to znači da će i opstati – zaključuje. – Videćete, biće to jedna lepa, topla priča…

Posle onih dugih petnaest godina, pitamo ga odakle crpi nadahnuće. Uvek iz ljudi, kaže. Interesuje se za njihove životne priče, probleme, razmišlja kako će to uticati na gledaoce.

Lice najpopularnije

Zanima nas i kakva je 2017. godina bila za emisiju „Sasvim prirodno”, a on bez razmišljanja kaže: „Kratka!” Svaka godina mu sve kraće traje, primećuje i objašnjava: „Valjda je to zbog već pređenih kilometara i sve bržeg tempa života.” Zadovoljan je on postignutim: bilo je odličnih priča, avantura i, naravno, poznanstava. Snimio je reportaža, ne zna im se broj. Teško mu je da se opredeli koja je bila najuspelija. Zadovoljan je pričama iz Svalbarda i Kirgizije, Tadžikstana i Norveške, i sa ovom iz Rusije. Sve su to dugi putevi s kojih se neizostavno donese puno dobrog materijala. Ipak, najzadovoljniji je kada dobru priču napravi ovde – kod kuće. Smatra da ima ogroman broj neobrađenih tema i mnogo ljudi kojima se nepravedno uskraćuje medijski prostor.

– Ne znam da li je to manjak novinarskog rada ili samo nemogućnost da se od šume vidi drvo – i počinje da vrti glavom.

I ove godine je Jovan Memedović, prema glasovima čitalaca naše TV revije, proglašen za najpopularnije TV lice. Šta je to što izdvoji nekog, kao njega, na primer, te postane toliko popularan? Je li uočio granicu ili se ona ne zna?

Kaže kako danas nije teško postati popularan, bitno je trajati, ali još više kakav trag za sobom ostavljate. Ako ste već popularni onda nosite i obavezu da vam „tragovi ne smrde nečovještvom”.

Smatra da ima mnogo talentovanih mladih ljudi koji bi mogli dobro da rade. Međutim, razgovarajući s njima uverio se da problem leži u tome što svi očekuju pare da bi mogli da započnu da rade.

– Ja nisam tako počinjao! Prvo ideje, hrabrost, ogroman rad, stalno učenje, padanje i ustajanje pa sam tek onda gledao na materijalnu korist.

Otkriva nam i neke svoje buduće planove. Kaže da će putovati na Krit, u Irsku i ponovo u Mongoliju, ali, naglašava, najbitnije mu je to da godina u kojoj ćemo zakoračiti za nešto više od nedelju dana bude sporija od prethodne. I razmišlja o tome da proba novi koncept emisije, pa možda će se to dogoditi u 2018. godini.

Izvor: Politika

Autor: Ljiljana Petrović