Otkrivamo spomenik spomeniku - legendarnom Rajku Mitiću koji je spomenik bio i za života. Spomenik je u Ulici Rajka Mitića, a slava mu je svuda po Zemljinoj lopti.

Govoreći za života Desanke Maksimović rekao sam da će ona imati spomenik koji nikad niko neće rušiti i ulicu kojoj nikad niko neće menjati ime. Te reči mogu ponoviti i u ovoj prilici. Stadion "Rajko Mitić" neće nikada promeniti ime niti će ikad iko srušiti njegov spomenik u njegovoj ulici.

Dok sam bio na školskom raspustu pedesetih godina prošlog veka, Crvena zvezda je na povratku iz Zagreba posle utakmice sa Dinamom svratila u Slavonski Brod da odigra prijateljsku utakmicu sa tamošnjim Metalcem. Kad sam se vratio sa raspusta, tetak mi je rekao: "Eto, da nisi išao da vidiš majku, video bi Rajka Mitića!" Ta želja mi se ispunila tek u Beogradu gde me je sa Rajkom upoznao zajednički prijatelj partizanovac Duško Radović. Oni su bili najbolji drugari i najbliže komšije iz kolonije u Košutnjaku. Za moj, ne samo zvezdaški naraštaj, Rajko Mitić je bio herojska ličnost i moralni gorostas ne samo fudbalske posleratne istorije. On je fudbalski teren pretvorio u polje časti. Bio je ne samo veliki igrač nego i moralni arbitar i sudija nad sudijama. Neugasiva zvezda Crvene zvezde.

Moje okruženje niko nije mogao razuveriti da Zvezda nije i poslednja tvrđava srpske demokratije i slobode. Bez obzira na to ko je njome vladao, Rajko Mitić je bio nesavijena zastava na Zvezdinoj tvrđavi. To je bilo vreme kada se jedino na fudbalskim utakmicama rezultat nije znao unapred. Fudbalska liga je zamenila višepartijski sistem. U jednopartijskom sistemu bilo je dozvoljeno imati različita mišljenja i navijati za različite klubove. Ko se zagleda u tadašnje fotografije, lako će uočiti da se niko od komunističke vrhuške, domaće i strane, nije češljao na razdeljak. A kako se češljala vrhuška, češljali su se i svi ostali. Ali nije Rajko Mitić. Desna polutka je imala razdeljak na levoj strani, a desna Srbija je šaputala da se tako češljao i kralj Petar II.

Mitićev brat nerođeni, kao i rođeni, bio je Stjepan Bobek. Dve polutke su celina -- Romul i Rem fudbalske Srbije. Kao uzdarje gradu koji se poklonio njegovom majstorstvu, Bobek se poklonio Beogradu i u najtežim danima nije ga napuštao do poslednjeg daha. Nikad nisam sreo nikoga ko im se nije divio. Kako nekad, tako i sad.

Kapa dole bronzanom Rajku Mitiću!

Izvor: Nedeljnik/ piše Matija Bećković