Intezitet straha zavisi od mnogo fakora, ali je u čitavom procesu prilagođavanja na sve što nas okružuje, veoma važan momenat dopadanja. Dopasti se drugima po svaku cenu, kapital je za bezuslovno prihvatanje i odobravanja svega što jesmo i svega što radimo. Taktika dodvoravanja olakšava utapanje u reku  većine, u prosek ili prihvatljive obrasce. Sve van okvira standardnog je kažnjivo. Kaznu biramo sami, jer smo mi ti koji i dozvoljavamao ekipi za očevid i da postavlja granice, i da nas kažnjava za neposlušnost.

Postoje razni oblici neposlušnosti i nelojalnosti ekipi, svi su povezani sa izborima. Izbor odevanja, izbor ponašanja, izbor pokazivanja emocija, izbor partnera...sve odluke koje bi nas dovele u nepovoljan položaj u očima ekipe za očevid. Odluke za posledicu mogu imati, niže rangiranje ili loše predstavljanje na slasnoj pozornici života, čija je publika, odavno ukorenjen sistem dobrog i lošeg, korisnog i nekorisnog, lepog i ružnog, prihvatljivog i neprihvatljivog. Ta publika diktira tempo i od nas očekuje...udaju, ženidbu, roditeljstvo, diplomu, poslušnost, uspeh.

Ta publika često tapše pogrešnima, ali prihvatljivima. Oni ne idu u suštinu ničega i nikoga, sve dok lepo pozdravite i dok je suknja dovoljno dugačka.
Zamislite dve mame koje idu sa posla i prolaze pored ekipe za očevid. Jedna odelce, boje govneta, inače izuzetno poželjna boja, i druga,  kičeraj od glave do pete, sve vrišti. Podjednako imaju u glavi, visoka stručna sprema, podjednako uspešne...ali to ekipu za očevid ne zanima. Jednu hvale, draga im...drugu pljuju, odvratna im.

"Fina mi je baš, vidi se da je i vredna...a vidi ove, kurvetine u rozom!"
Obe ulaze u kuću...deca ih čekaju. Odelce boje govneta s vrata kritikuje decu što su se isprljala. Bezlična, hladna. Kič roza, sa osmehom grli svoje. Ispituje ih, dodiruje, osluškuje...zasmejava ih.

U jednoj kući sterilna tišina, u drugoj ljubav...ali boja govneta je, što se ekipe tiče, pobedila rozu. Nije važna suština, jedino je važan performans.

A, slobodne žene, bez muža, su jedna od sočnijih tema ekipe za očevid. I žena, svetica, poštenih, što se zgražavaju pred realnošću, da se neko razveo, da neko nije bio kompatibilan sa partnerom...da je neko jednostavno bio hrabar da prekine agoniju svakodnevnog neslaganja. Ne, ekipa tu ne vidi hrabrost, već sramotu i tu nema aplauza. To što neka velikomučenica, pere gaće i čarape nekoj lenčini, krkanu, koji joj svakodnevno psuje majku, to je prihvtljivo. Važno je da ne tuče! Ta činjenica se visoko poštuje, mada i batine se ponekad moraju istrpiti...što da ne...samo da se sačuva brak!

Divim se hrabrima!

To su za mene žene koje vole boje na sebi, muškarci koje nije briga šta će mu ko reći, zato što ženi razvedenu ženu, sa dvoje dece, koja je inače sjajna osoba, majke koje prihvataju drugačije snajke, zato što ih vole njihova deca, ljude koji transparetno pričaju o svojim zdravstvenim problemima i dijagnozama, ako ih imaju...bez straha da će ih primitivci ismejavati. Divim se pederima, koji se ne žene ženama i nemaju decu sa istom, samo da bi prikrili svoje pravo ja i time ponizili roditelje i rodbinu.

Divim se hrabrosti!

Da budeš svoj i kad je to drugima čudno. Da voziš "Audi 80" i da nemaš kredit i da te boli uvo što se bliži prvi u mesecu. Da ne praviš svadbu, ako ti se ne pravi, već da odeš sa dragom u Meksiko na primer i da samo misliš na seks.  
Neka nam oči vide i srce oseti, prekratak je život, da bi se trudili dopasti ekipi za očevid. Gomili bezosećajnih primitivaca, što štancaju presude bez prava na žalbu i obrazloženje.

Sve i da im obrazložiš, ne bi razumeli...zato što sami ipak moramo odbolavati ili ispevati sreću.

Budi srećan zbog sebe i svojih. Svojih saboraca kroz život. Samo oni znaju istinu o tebi.

Zato nazdravi  i obuci suknju ili reci kad voliš, predji granice koje je ekipa za očevid postavila, ako te to ispunjava i ako ćeš se moći nositi sa posledicama.
Samo opušteno...

Poništavam sve odluke ekipe za očevid i stavljam ih van snage.
U ime muškaraca, a i u ime žena, odgovorila bih baš kao i onaj Savo iz Kikinde...zbogom ekipo!

Možete samo da istinski zavidite drugarice i drugovi, a i to vam se može izbiti iz glave, ako vam svojom dobrotom i neiskvarenošću stavimo do znanja da je sreća stvar izbora!     

Autor: Milica Dešić Stupar