U istraživanju je učestvovalo 940 novinara iz 47 zemalja članica SE, među kojima je i Srbija, i to u periodu između aprila i jula prošle godine, saopštio je SE.

Najveći broj ispitanika, 69 odsto, bio je izložen psihološkom nasilju - zastrašivanju, prijetnjama, kleveti i poniženju, pokazuje studija.

Trećina svih prijetnji novinarima dolazi od interesnih grupa, a nešto manje od političkih grupa. Novinari najviše dobijaju prijetnje nasiljem i policijskom silom. Studija pokazuje da 35 odsto ispitanika nije imalo pristup mehanizmima koji bi ih zaštitili od miješanja u njihov posao.

Polovina ispitanika je rekla da je bilo ugroženo njihovo pravo da zaštite porijeklo informacije, odnosno izvor, a skoro trećina ispitanika je navela da se nije osetila dovoljno zaštićeno od ciljanog špijuniranja. Kako se navodi, 53 odsto ispitanih novinara bilo je žrtva nasilja na internetu, najčešće u formi diskreditacije, napada na ličnost, širenje klevete.

Skoro jedna četvrtina ispitanika rekla je da je u poslednje tri godine bila izložena prijetnjama hapšenjem i krivičnim gonjenjem, uglavnom preko zakona o kleveti. Krađu, zaplijenu ili uništavanje radne imovine i opreme prijavio je 21 odsto ispitanika, a seksualno uznemiravanje - 13 odsto ispitanih novinara. Fizičko nasilje najčešće su prijavljivali novinari koji izveštavaju iz regiona južnog Kavkaza i Turske, ali se pominju i neke od zemalja članica Evropske unije.

Savjet Evrope navodi da je strah među pripadnicima novinarske profesije sve češći, što na kraju može da rezultira autocenzurom. Novinari se najčešće boje psihičkog nasilja, nasilja na internetu, prijetnji pojedinaca i interesnih grupa. Trećina ispitanika rekla je da se boji za vlastitu i bezbjednost porodice.

Istraživanje je pokazalo visok stepen autocenzure među novinarima. Petina ispitanika navela je da osjeća pritisak da izvještava na način koji je prihvatljiv poslodavcu, a mnogi izbegavaju kontroverzne teme i ne objavljuju informacije do kojih dolaze u radu.

Izvor: Beta