Evropska unija je i sama posledica globalizacije, ali se suprotstavljanjem migrantima bori protiv globalizacije. Značajna je uloga njenih najrazvijenijih članica u „izvozu” demokratije i u „obojenim” revolucijama, čije posledice su aktuelni migrantski talasi. EU je već duže vreme razapeta između želje i napora da postane nadnacionalna država, zajednica koja proklamuje i štiti vrednosti mira, demokratije, humanosti, tolerancije, pravne države i zaštite ljudskih prava i stvarnog narušavanja toga. U stvarnosti se kriza ispoljava u: slabom ekonomskom rastu, otuđenosti briselske birokratije od običnih građana, nepostojanju zajedničke monetarne, poreske, demografske, socijalne i vojne politike. Zajedničke institucije najviše štite interese krupnog kapitala, a na štetu većine građana. Krizi njihovog legitimiteta (Evropske komisije, Evropskog parlamenta) najviše doprinose najmoćniji lideri i države.

Uspon desničarskih pokreta u Evropi je, pored ostalog, posledica združenog delovanja svetske ekonomske i krize Evropske unije. Slabosti u funkcionisanju ove zajednice su za desničarske pokrete dokaz da je nužan povratak nacionalnoj državi. Stoga su oni evroskeptici koji se zalažu za povratak suvereniteta, za nacionalnu monetu, politiku razvoja i bezbednosti. Oni zajedničke institucije okrivljuju i za rast stope nezaposlenosti, koja je u najrazvijenijim članicama nekoliko procenata, a u najzaduženijim višestruko veća (Grčka, Španija, na primer, i do 25 odsto). Posebno su „merama štednje” ugroženi omladina, nestručni radnici, službenici, sitni preduzetnici i srednji slojevi. Obećanja desničarskih partija deluju im kao laka rešenja za postojeće probleme.

Novi talasi migranata su u Evropi dodatno podgrejali sukobe između domaćeg i stanovništva stranog porekla, posebno u velikim gradovima. Desničarski pokreti u masovnim migracijama vide opasnost po ugrožavanje socijalnih, političkih, kulturnih i verskih prava domaćeg stanovništva. Stoga su njihove akcije i protesti protiv migranata obojeni negiranjem prava manjina, nacionalizmom, ksenofobijom, islamofobijom i rasizmom. Na parlamentarnim izborima na nacionalnom nivou u poslednjih deset godina značajan je uspeh desničarskih partija u većini država Evrope (Nacionalni front u Francuskoj, Alijansa za Nemačku, Fides u Mađarskoj, Austrijska slobodarska partija, Pravo i pravda u Poljskoj). U Evropskom parlamentu one su od 2014. godine postale značajna snaga. Na taj način ostvarile su „marš kroz institucije”, koji će sigurno promeniti i političku kartu Evropske unije.

Odnos političkih elita i građana prema migrantima je različit i kreće se u rasponu od tolerisanja, humanog odnosa prema njima, do ispoljavanja netrpeljivosti, neprijateljstva, deportovanja i ugrožavanja slobode kretanja i prava na život. Za to se koriste različita sredstva, od verbalnih uvreda, donošenja zakona, podizanja žičanih i drugih zidova na granicama, pendreka, suzavca i upotrebe vojske. Po netrpeljivosti i žestini otpora aktuelnim migracijama, naročito se ističu desničarske partije i pokreti.

Migracije će promeniti političku budućnost Evrope. Porast verske isključivosti, rasizma, nacionalizma, separatizma i ksenofobije produbiće krizu institucija i dominantnih vrednosti i otežaće traženje dugoročnog i održivog rešenja „migrantske krize”.

Autor: Nada Novaković, Naučni saradnik, Instituta društvenih nauka u Beogradu