Od početka privatizacije u Srpskoj je u 722 preduzeća privatizovan državni kapital. Koliko tačno tih firmi više ne radi nadležni neće da kažu, ali je jasno da se radi o stotinama, iz kojih su na ulici i bez uvezanog radnog staža ostali brojni radnici.

Nakon pritiska Saveza sindikata i radnika koji su ostali bez posla 2006. godine osnovana je Komisija za reviziju privatizacije. Međutim, za deset godina postojanja ova komisija nije uradila ništa, nijedna privatizacija nije poništena, a korist su imali samo članovi koji su dobijali visoke naknade za svoj nerad.

Ekonomista Svetlana Cenić naglašava da se ni za jednu privatizaciju ne može reći da je bila uspešna, jer je proizvodnja potpuno uništena.

"Stalno se priča o reviziji privatizacije, kako će se kazniti profiteri, što je laž i zamajavanje stanovništva. Niko im ne objašnjava da je sva dokumentacija sada zastarela i da jednom uknjižena imovina ne može biti poništena. Sve je rađeno da se potroši što više više vremena, a da se ništa ne uradi. Nikakvih revizija više nikada neće ni biti. Da postoji zakon koji kaže da takva vrsta kriminala ne zastareva moglo bi se nešto uraditi, a ovako je nemoguće kada je finansijskoj dokumentaciji istekao rok", naglasila je Cenićeva.

Dodaje da je “Birač” najočitiji primer kriminalne privatizacija u kome je bila najveća pljačka.

"Imali smo i slučajeve privatizacije gde vlast obezvredi i uništi preduzeće, postavljanjem svog kadra koji će to da uradi, onda tako uništeno prodaju nekome. Taj neko napravi štetu ili ne uradi ništa, a onda država ponovo parama poreskih obveznika kupi tu firmu i sve ispočetka. Najočigledniji primer takve privatizacije je 'Nova Borja'", rekla je Cenićeva.

Predsednik Saveza sindikata RS Ranka Mišić kaže da su tražili način kako da zaštite radnike koji su imali ogromne probleme da ostvare svoja prava u privatizovanim preduzećima.

"Tražili smo da se preispita kako je neko došao do društvene imovine. Savez sindikata je najviše zahteva podneo za utvrđivanje nepravilnosti u postupku privatizacije, ali nijedan naš zahtev nije bio okončan pozitivno. Nažalost, članovi komisije su bili nezainteresovani ili nisu mogli da urade ništa pod pritiskom lobija, koji je trebao da bude predmet procesuiranja" rekla je Mišićeva.

Dodala je da odgovornost za nerad komisije ida na teret Vlade RS, a kola su se slomila na najslabijoj karici – radnicima.

“Dobre” privatizacije

Među dobrim privatizacijama navodi se “Rafinerija Brod” što, prema njenom mišljenju Svetlane Cenić nije pozitivan primer.

"'Rafinerija' je potpuno očišćena od dugova i onda prodata Rusima, a sada je akumulirani gubitak pojeo kapital od prodaje. Izvlači se profit, dok dugovi ostaju na 'Rafineriji'. Isto je i u 'Optimi Modriča', koja je i u vreme Milana Jelića, kada je bio direktor, pozitivno poslovala, što sada nije slučaj" istakla je Cenićeva.

Izvor: Blic