Sve to je vidljivo iz preliminarnih polugodišnjih podataka Agencije za bankarstvo R.Srpske, prema kojima su ukupni bruto krediti u R.Srpskoj u tom periodu "skliznuli" za gotovo 290 miliona maraka, a depoziti za oko 257 miliona KM.

Posmatrano po strukturi, iz tog izvještaja je vidljivo da su kredite u tom periodu manje uzimala privatna i državna preduzeća, Vlade i vladine institucije, ali i građani, dok su štednju smanjile bankarske i vladine institucije, te državna i privatna preduzeća. 

Prema podacima Agencije za bankarstvo RS, ukupni bruto krediti u RS u prvoj polovini godine iznosili su 4,557 milijardi maraka i manji su za šest odsto ili za 289,7 miliona KM u odnosu na kraj 2015. godine. 

"Prema sektorskoj strukturi kredita evidentan je pad kreditne aktivnosti kod privatnih preduzeća i društava za devet odsto, Vlade i vladinih institucija za 12 odsto,  javnih i državnih preduzeća za pet odsto i građana za jedan odsto, dok je rast kredita zabilježen kod neprofitnih organizacija za 16 odsto", precizirali su iz Agencije za bankarstvo RS.

Međutim, iako je kreditna aktivnost u bankarskom sektoru RS u padu, ona je, kako kažu u Agenciji, i dalje značajno zastupljena kod građana (44 odsto ukupnih kredita), privatnih preduzeća i društava (38 odsto ukupnih kredita), Vlade i vladinih instutucija (14 odsto) i javnih i državnih preduzeća (četiri odsto ukupnih kredita).  

S druge strane, iz Agencije su rekli da u prvoj polovini ove godine depoziti u strukturi pasive bilansa banaka iznose 4,699 milijardi KM sa učešćem od 74 odsto u ukupnoj pasivi kao osnovni izvor finansiranja poslovanja banaka i bilježe pad  po stopi od pet odsto.

Naime, depoziti u bankarskom sistemu RS su na kraju prošle godine iznosili 4,956 milijardi maraka. Posmatrano po strukturi, pad su zabilježili depoziti bankarskih institucija po stopi od 27 odsto, zatim depoziti vladinih institucija 23 odsto,  ali i javnih i državnih preduzeća po stopi od 12 odsto, te depoziti privatnih preduzeća i društava po stopi od devet odsto.

"Istovremeno, došlo je do blagog rasta depozita građana po stopi od jedan odsto, neprofitnih organizacija od tri odsto i nebankarskih finansijskih institucija po stopi od 13 odsto", precizirali su iz ove agencije. 

Marko Đogo, predsjednik Sekcije za bankarstvo u Udruženju ekonomista RS - SWOT, pak, smatra da je do pada kredita i depozita došlo zbog isknjižavanja Banke Srpske. "Sumnjam da je došlo do pada, izuzev toga što su oni vodili Banku Srpske do kraja prošle  godine i nisu je isknjižavali jer se nije znalo šta će s njom biti. Kada su pokrenuli stečajni postupak, onda su to isknjižili i to je vjerovatno razlog zašto je došlo do tolikog pada", rekao je Đogo.

On smatra da se u normalnim okolnostima ne bi mogao desiti takav pad, jer nije pala privredna aktivnost koja bi uzrokovala pad kredita i depozita u tolikoj mjeri. Inače, prema ovim preliminarnim podacima Agencije za bankarstvo RS, a na osnovu dostavljenih izvještaja za prvih šest mjeseci ove godine, sedam banaka iskazalo je dobit prije oporezivanja u ukupnom iznosu od 41,8 miliona KM (37,6 miliona KM neto dobiti) sa stopom rasta od tri odsto u odnosu na stanje na dan 30. juna prošle godine, kada je iznosila 40,6 miliona KM za devet banaka.

Prema njihovim riječima, u prvoj polovine ove godine negativan finansijski rezultat iskazala je jedna banka u iznosu od 6,1 milion KM. "Na nivou bankarskog sektora iskazana je neto dobit u iznosu od 31,5 miliona KM, što je manje u odnosu na isti period prošle godine, kada je iznosila 36,3 miliona KM", rekli su iz ove agencije. 

Pored toga, dodali su da je ukupni bilansni nivo u prvoj polovini ove godine iznosio 7,298 milijardi KM i manji je za tri odsto ili za 263,2 miliona KM u odnosu na stanje na kraju prošle godine.

Pojašnjavaju da se ukupni bilansni nivo sastoji od  bilansne aktive u iznosu od 6,346 milijardi maraka i vanbilansne aktive u iznosu od 951,3 miliona KM. Pada štednja građana u Hrvatskoj Ukupni depoziti u hrvatskim bankama dostigli su na kraju juna ove godine 255,4 milijarde kuna ili 34 milijarde evra, što je rast u odnosu na maj za 1,4 odsto, ali je u ukupnim depozitima opala štednja gradana na godišnjem nivou peti mjesec uzastopno, pokazuju posljednji podaci Hrvatske narodne banke. 

U odnosu na kraj prošle godine, ukupni depoziti niži su, pak, za 1,6 milijardi kuna (213 miliona evra), ili 0,6 procenata. Istovremeno, u prvih šest mjeseci ove godine, ukupni štedni i oročeni depoziti preduzeća smanjeni su za 800 miliona kuna (106 miliona evra), ili 2,6 odsto u odnosu na decembar.

Izvor: nezavisne