Izmjenama Pravilnika o visini koncesione naknade i bankarskim garancijama u oblasti elektroenergetike, energenata, rudarstva i geologije u RS, početkom godine, Đokić je koncesionare koji u svom sastavu imaju rudnik i termoelektranu oslobodio plaćanja posebne naknade za ekspolataciju uglja koji koriste za proizvodnju struje.

„Koncesionar, koji u svom sastavu ima rudnik i termoelektranu ne plaća posebno naknadu za eksploataciju uglja koji služi za proizvodnju struje u termoelektrani, nego plaća ukupnu koncesionu naknadu u visini od 3,6 odsto od godišnjeg prihoda, ostvarenog proizvodnjom i prodajom tako dobijene električne energije“, navedeno je u tom Pravilniku.

Međutim, to nije bilo dovoljno i već poslije nekoliko mjeseci slijede nove olakšice koncesionarima na štetu Budžeta RS. Novim izmjenama Pravilnika, objavljene u Službenom glasniku RS 21. juna ove godine, koncesionarima koji istovremeno plaćaju i naknadu za korišćenje prirodnih resursa, smanjena je koncesiona naknada više od šest puta, odnosno sa 3,6 odsto na 0,5 odsto.

Zbog izmjenjenog Pravilnika RS i opština Stanari će izgubiti 4,5 miliona KM svake godine

„Koncesionar koji je istovremeno i obveznik plaćanja naknade za korišćenje prirodnih resursa, u skladu sa zakonom kojim se uređuju naknade za korišćenje prirodnih resursa u svrhu proizvodnje električne energije, plaća koncesionu naknadu u visini od 0,5 odsto od godišnjeg prihoda ostvarenog proizvodnjom i prodajom struje”, piše u Pravilniku.

Đokić u privilegovan položaj stavio „EFT RiTE Stanari“

Stručnjaci sa kojima je razgovarao CAPITAL tvrde je ministar izmjenama pravilnika u privilegovan položaj stavio kompaniju „EFT RiTE Stanari“, a da budžeti RS i opština ostaju bez miliona KM. Kao argument navode da se pravilnik dva puta mijenja upravo u godini kada TE „Stanari“ treba da bude puštena u komercijalni rad, odnosno kada više ne može da prodaje ugalj u Stanarima, već će ga koristiti za proizvodnju električne energije.

Sagovornici CAPITAL-a, tvrde i da je ovakav način oslobađanja pojedinih koncesionara od plaćanja naknade potpuno nezakonit.

Naglašavaju i da je očigledna namjera da se udovolji zahtjevima „EFT Stanari“ te da će budžet RS i opština Stanari, s obzirom na to da 70 odsto prihoda od koncesionih naknada ide opštini, a 30 odsto Republici, ostati bez miliona KM.

„EFT je projektovao da će prosječna godišnja proizvodnja TE „Stanari“ iznositi dva miliona megavat sati. Trenutno na tržištu jedan megavat sat košta oko 45 evra što znači da bi njihov promet iznosio 90 miliona evra godišnje i na to su trebali da plaćaju naknadu od 3,6 odsto, a izmjenama pravilnika omogućeno im je da plaćaju samo 0,5 odsto. Dakle, ovim izmjenama Pravilnika, RS i opština Stanari će samo na dvije koncesione naknade izgubiti 4,5 miliona KM na godišnjem nivou“, kažu sagovornici CAPITAL-a.

S obzirom da je ovoj kompaniji koncesija za izgradnju i korištenje TE „Stanari“ još 2008. data na 30 godina RS će u narednom periodu ostati bez više od 100 miliona KM koje bi „EFT“ uplatila po osnovu koncesione naknade da ona nije smanjena odnosno ukinuta.

Navode i da je oslobađanje koncesionara od plaćanja naknade pravilnikom protivzakonito.

„Zakon o rudarstvu ne poznaje eksploataciju bez koncesije, a Zakon o koncesijama ne poznaje koncesiju bez koncesione naknade. Ovim pravilnikom su direktno umanjeni i prihodi opštinama koje po zakonu imaju zagarantovane prihode od koncesija“, ističu sagovornici.

Mićić: Vlast privileguje privatne kompanije, a smanjuje prihode opštinama

Predsjednik Saveza opština i gradova RS Mićo Mićić kaže da Ministarstvo nije tražilo saglasnost od njih za ove izmjene, a trebalo je jer veliki dio prihod od koncesionih naknada ide u budžete opština i gradova.

„Oni smanjuju naknade koje više pripadaju opštinama i dovode u povoljniji položaj privatne kompanije u odnosu na gradove i opštine kojima smanjuju prihode. To je trebalo ići na javnu raspravu i trebalo je da traže mišljenje Saveza opština i gradova, ali oni očito ne misle tako“, istakao je Mićić.

Ministarstvo: Svi koncesionari dovedeni u ravnopravan položaj

U Ministarstvu industrije, energetike i rudarstva RS, ipak, tvrde da su pravilnik, donesen 2014., ove godine mijenjali kako bi se preciziralo plaćanje koncesione naknade za korišćenje predmeta koncesije kod koncesionara koji u svom sastavu ima rudnik i termoelektranu, kao organizacione dijelove.

„Što se tiče eksploatacije uglja, koncesionar plaća naknadu od 3,6 odsto od ukupnog godišnjeg prihoda ostvarenog prodajom uglja trećim licima, a ne plaća naknadu za ugalj koji služi proizvodnji struje u termoelektrani zato što plaća naknadu od 3,6 odsto od ukupnog godišnjeg prihoda ostvarenog proizvodnjom i prodajom struje, proizvedene u termoelektrani korišćenjem uglja kao energenta“, kazali su u Ministarstvu.

Tvrde i da je cilj izmjena bio i da se uredi plaćanje naknade za korišćenje prirodnog resursa kod koncesionara koji je istovremeno obveznik plaćanja naknade za korišćenje tih resursa, u skladu sa zakonom kojim se uređuju ove naknade u svrhu proizvodnje električne energije.

„Koncesionar koji plaća naknadu za korišćenje prirodnih resursa u svrhu proizvodnje struje i to 0,005 KM/kWh (hidroelektrane), odnosno 0,003 KM/kWh (termoelektrane), plaća i koncesionu naknadu od 0,5 odsto od godišnjeg prihoda ostvarenog proizvodnjom i prodajom struje“, kazali su u Ministarstvu i dodali da ovi propisi ne favorizuju nijednog koncesionara, već da ih sve dovode u ravnopravan položaj.

EFT: Plaćaćemo više od 3,6 odsto

U kompaniji EFT RiTE Stanari kažu da su po novim pravilima, pored koncesione nadoknade u iznosu od 0,5 odsto na ukupan prihod, elektrane u državnom i privatnom vlasništvu obavezne da plaćaju i nadoknadu od tri KM na svaki proizvedeni MWh.

„To je, u slučaju RiTE „Stanari“, ukupno nešto više od dosadašnjih 3,6 odsto obračunatih na ukupan prihod. U slučaju RiTe „Stanari“, ukupan iznos nadoknade za korištenje prirodnih resursa iznosiće oko 7,1 miliona KM godišnje“, kazali su u ovoj kompaniji za CAPITAL.

U ovoj kompaniji su istakli da su proteklih godina plaćali koncesionu naknadu za ugalj po stopi od 3,4 odsto na ukupan prihod od prodatog uglja i da je ta stopa stopa utvrđena propisima i ugovorom o koncesiji.

Po tom osnovu ova kompanija je lani platila 1,7 miliona KM, u 2014. godini 1,6 miliona dok je u 2013. platila 1,2 miliona maraka.

Istakli su da je u RiTE „Stanari“ zaposleno 700 radnika sa planom da taj broj ubrzo bude veći od 900. Prethodnih 10 godina u državni budžet uplaćeno je preko 100 miliona KM na ime raznih poreza i nadoknada.

Na optužbe koje su se prošle sedmice mogle čuti u Narodnoj skupštini da ih vlast stavlja u privilegovan položaj, u EFT su istakli da je zakon za sve isti.

„Zakon o koncesijama RS precizno definiše status svih korisnika koncesija i podjednako važi za sve koncesionare tako da RiTE „Stanari“ nemaju privilegovan položaj u odnosu na druge učesnike na tržištu“, rekli su u EFT-u.

Ova kompanija uskoro počinje komercijalnu proizvodnju struje u TE „Stanari“, koja će se, kako su ranije najavljivali iz ove kompanije, izvoziti.

Pravilnik „jači“ od zakona

Iako u Ministarstvu i EFT-u obrazlažu da će ova kompanija pored naknade sada plaćati i tri KM po megavat satu proizvedene struje, sagovornici CAPITAL-a kažu da ni to obrazloženje ne stoji, jer bi oni tu naknadu svakako plaćali s obzirom na to da će EFT puštanjem u komercijalni rad TE „Stanari“ doći pod udar Zakona o naknadama za korišćenje prirodnih resursa.

„Dakle, evidentno je smanjenje obaveza, pa čak i ako je to rađeno u cilju eliminacije dvostrukog „oporezivanja“ po istom osnovu, ovo je zakonska materija i nije se smjelo pravilnikom odlučivati o ukidanju ili uračunavanju neke druge naknade po drugom zakonu (Zakon o naknadama za korišćenje prirodnih reursa za proizvodnju struje) u koncesionu nakandu“, tvrde naši izvori.

Drugo, ako bi se i prihvatila zvanična obrazloženje ministarstva da su imali najbolje namjere, poput izbjegavanje duplog oporezivanja i drastično smanjenje objedinjene koncesione naknade, nije jasno zašto se Pravilnik nije mnogo prije primijenio, jer svih ovih godina državne kompanije poput RITE Ugljevika i RITE Gacka takođe koriste rudu za proizvodnju električne energije.

Ukoliko na ovaj način RS izlazi u susret velikom investitoru, ponovo se postavlja pitanje zašto baš sada. Naime, kada je zaključen ugovor o koncesiji, EFT je svjesno pristao na ugovorene naknade i naknade po drugim zakonima koje su tada bile propisane.

Izvor: Capital-  S. Vukelić, M. Čigoja