Količine proizvoda koje pojedinačno mogu plasirati su nerelevantne u međunarodnim razmjerama i samo udruženi možemo bolje iskoristiti komparativne prednosti i ojačati konkurentnu sposobnost. Saradnja je važna ne samo za velike kompanije već i za mala i srednja izvozno orijentisana preduzeća. Rekao je to u intervjuu za "Glas Srpske" predsjednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.

GLAS: Kako ocjenjujete privrednu saradnju Srbije i RS?

ČADEŽ: Srbija je najveći investitor u RS koja najviše robe uvozi upravo iz Srbije, dok najviše svoje robe, posle Italije, plasira na srpsko tržište. Sudeći po potencijalima i obostranom interesovanju privrednika, obim međusobne trgovine i kvalitet ulaganja, odnosno uspostavljanje viših oblika saradnje poput zajedničkih projekata i udruženih nastupa na trećim tržištima, mogao bi biti znatno veći. Zbog toga će i privredne komore intenzivirati aktivnosti na jačem povezivanju naših poslovnih zajednica, a u skladu sa skorašnjim dogovorom, tokom godine ćemo organizovati poslovne forume i sektorske susrete kompanija iz Srbije i RS.

GLAS: Šta je dovelo do pada spoljnotrgovinske razmjene u prošloj i kakav se trend može očekivati u ovoj godini?

ČADEŽ: Proizvođači iz RS su lani Srbiji prodali robu vrednu 167 miliona, a iz Srbije uvezli proizvode za 385,7 miliona evra. Razloge pada razmene u 2015. godini treba tražiti u malom obimu trgovine jer je dovoljno da jedan novi izvozno-uvozni posao statistički prikaže procentualno značajan skok ili obrnuto da izostanak realizacije nekog aranžmana prikaže pad u razmjeni. Najvažnije je da je naša robna razmena od 2007. godine prilično stabilna sa više od milijardu KM godišnje, a uveren sam da ćemo tu ljestvicu iz godine u godinu podizati.

GLAS: Da li bi firme iz RS i Srbije mogle uspostaviti jači vid bilateralne saradnje, ali i odnose koji bi im omogućili često puta pominjani zajednički izlazak na treća tržišta i na koji način?

ČADEŽ: Privrede RS i Srbije imaju dosta potencijala za unapređenje saradnje. Regionalno povezivanje kompanija u klastere ili konzorcijume koji će nastupati na tenderima i objedinjavati ponudu za kupce na trećim tržištima i kreiranje zajedničkih brendova je od vitalnog značaja za ekonomski razvoj. Naše firme pojedinačno imaju skromne resurse da bi bile ozbiljniji konkurenti razvijenijim kompanijama u svijetu. Količine vina, sira ili konditorskih proizvoda koje firme pojedinačno mogu plasirati su nerelevantne u međunarodnim razmjerama i samo udruženi možemo bolje iskoristiti komparativne prednosti i ojačati konkurentnu sposobnost. Saradnja je važna ne samo za velike kompanije već i za mala i srednja izvozno orijentisana preduzeća.

GLAS: U kojim sektorima postoje najveći potencijali za saradnju privreda Srbije i RS i najveća kompatibilnost u proizvodnji?

ČADEŽ: Sektori sa posebnim potencijalima su agrobiznis sa naglaskom na preradu voća, povrća, mesa, mleka i duvana, zatim elektro-mašinska, metaloprerađivačka, automobilska industrija, odnosno proizvodnja motora, građevinskih i poljoprivrednih mašina, auto-delova, opreme za elektroprivredu, kao i turizam. Veliki prostor za saradnju leži u oblasti saobraćaja i energetike i s njima povezanim građevinarstvom. Privrednici posebne šanse prepoznaju u zajedničkoj proizvodnji za tržišta sa kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini kao što je sporazum Srbije sa Ruskom Federacijom, Belorusijom i Kazahstanom. Za proizvođače i izvoznike iz Srpske bitno je i povezivanje sa trgovačkim lancima i uključivanje u dobavljačke lance domaćih i stranih kompanija koje posluju u Srbiji.

GLAS: Privrednici često upozoravaju da se susreću sa trgovinskim, prvenstveno necarinskim, barijerama. Šta je učinjeno u vezi sa ovim pitanjem i da li je u ovoj godini u planu intenziviranje napora kako bi bio olakšan protok robe?

ČADEŽ: Problem necarinskih barijera postoji među svim potpisnicama CEFTA. Otklonjen je veliki broj prepreka, neke stare su i dalje prisutne, a povremeno se pojave i nove. Na privrednim komorama kao poslovnim asocijacijama je da pomognu u smanjenju prepreka većoj trgovini i investicijama, odnosno da svojim vladama šalju poruku da nađu pragmatična rešenja za probleme i otklone barijere poslovanju i povezivanju privrednika regiona.

Zajednički projekti

GLAS: Na kojim projektima su privredne komore Srbije i RS sarađivale lani i šta je planirano za ovu godinu?

ČADEŽ: Mnogo se očekuje od realizacije zajedničkih infrastrukturnih i razvojnih projekata dogovorenih na nivou vlada poput projekta "Podrinje", kojim je obuhvaćeno 29 lokalnih samouprava iz RS i Srbije. Preduslov jačanja ekonomske saradnje i napretka privreda pojedinačno i regiona u celini je saobraćajno i energetsko povezivanje, a istakao bih most Bratunac - Ljubovija koji će privrednicima Srpske biti najkraća veza sa Koridorom 11 i lukom u Baru. U energetici će u fokusu biti povezivanje elektroenergetskih sistema preko dalekovoda Bajina Bašta - Višegrad - Pljevlja, a predstoji i izgradnja hidroelektrana na Drini uz učešće strateških partnera.

Izvor: Glas Srpske