Čitateljka Zoranka K. šalje mi oglas za svečani koncert u Srpskom narodnom pozorištu na kome su pjevali „solisti ansambla Aleksandrova, Bolšoj (sic!) teatra i ’Kozaka Rusije’“. Tako pišu u Novom Sadu, gradu Matice srpske, čiji Pravopis, u članu 199a, jasno kaže da je Boljšoj (što, valjda svi znamo, znači ’veliki’) promjenljivi atribut, dakle Boljšoj teatar, Boljšog teatra, Boljšom teatru.

Prošlog mjeseca u Beogradu je bio ruski ministar spoljnih poslova, pa se u medijima mnogo puta ponavljala sintagma susret (sastanak, razgovori) s Lavrovom. Da li je to ispravan oblik, pita čitalac Saša Vračar, ili je bolje „s Lavrovim“?

Ruska prezimena na -ov, -ev, -in imaju iste nastavke kao naši prisvojni pridjevi, što po postanku i jesu, i u ruskom imaju pridjevski instrumental na „im“. Takvo porijeklo najbolje se vidi kod prezimena izvedenih iz muških imena koja i mi imamo, kao već pomenuti Aleksandrov, kao Petrov ili Ivanov. Mnogo je više, ipak, takvih prezimena kao Šolohov, Gorbačov, Brežnjev, Katajev, Putin, Konuzin, Čepurin, za koja samo stručnjaci (možda) znaju od koje su osnove izvedena, pa ih ne osjećamo kao prideve. Dodajmo tome da u ruskom pridjevski instrumental imaju i prezimena na ‑in, dakle ne samo „s Lavrovim“, „s Ivanovim“ nego i „s Puškinim“, „s Putinim“, „s Gagarinim“, što mi sigurno ne bismo rekli. S obzirom na to, bolje je sva ruska prezimena menjati kao imenice, sa instrumentalom na „om“: sastanak s Lavrovom.

Isti čitalac potpuno je u pravu kad kaže da je pogrešan u Beogradu uobičajeni naziv „Ljermontova ulica“. Slično tome, u „Gradu nauke“ u Šapcu postoji „Mendeljejeva ulica“. Pjesnik se nije zvao Ljermont, niti hemičar Mendeljej. Bez obzira na porijeklo, prezime je imenica, pa kad od njega zatreba prisvojni pridev, nastavak se mora dodati još jednom: Ljermontovljeva ulica, Mendeljejevljeva ulica. A ako vam to zvuči preglomazno, možete upotrebiti genitiv na drugom mestu: Ulica (Mihaila) Ljermontova, Ulica (Dmitrija) Mendeljejeva. 

Izvor: NIN