Fond GBCI je osnovan nedavno, 24. aprila 2014. godine. O GBCI ima vrlo malo podataka na internetu. Ono što se može pronaći nalazi se na ovoj adresi.

Fond je registrovan u Sarasoti na Floridi. Na ovoj adresi nalazi se tržni centar prema GoogleStreetview.

Bezuspješno su pokušali početkom ove godine da kupe drugu najveću banku u Sloveniji, Novu kreditnu banku Maribor. Slovenački mediji su ih istraživali i otkrili da su krajnje neozbiljni kupci.

Ugledne poslovne novine Finance su objavile da je istorija Fonda GBCI vrlo upitna, te da nemaju čak ni svoju zvaničnu veb stranicu.

„Slovenački državni holding (SDH) kao ovlašteni prodavac banke pokušala je od GBCI, koji se za kupovinu prijavio u poslednjem trenutku, da dobije finansijske izvještaje. Ostali su bez odgovora. Nova kreditna banka Maribor je na kraju prodata fond Apolo za 250 miliona evra“, kaže za CAPITAL novinar Finance Mladen Miković.podaci GBCI

Kada se GBCI u aprilu ove godine prijavio za kupovinu Nove kreditne banke Maribor direktor je bio Francesco Biasi. Međutim, on je sada sekretar banke, a direktor je Aleksandar Vasiliev. 

Dodik: Ugledni fond koji cijeni šta radimo

Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je danas da je finalizovan ugovor sa kreditorom iz Amerike o kreditnom zaduženju od 300 miliona američkih dolara koji će služiti za rasterećenje postojećeg zaduženja Republike Srpske.

Predsjednik Srpske je ocijenio da je riječ o povoljnom aranžmanu zahvaljujući kojem je obezbijeđena podrška budžetu Republike Srpske, stabilnost isplate penzija i plata, te jačanje likvidnosti javnog sektora.

„Obaveze koje su do sada dospjele, a koje nisu plaćene na vrijeme, sa ovim novcem ćemo sigurno moći isplatiti, ali će primarno biti da zamijenimo skupe i postojeće kredite čije su kamate preko pet i šest odsto, te zamijenimo trezorske zapise i obveznice pod relaksiranijim uslovima“, rekao je Dodik na konferenciji za novinare u Banjaluci.

Dodik je naglasio da je Vlada Srpske donijela odluku o potpisivanju ugovora za ovaj aranžman, a u okvirima odluke Narodne skupštine Republike Srpske o kreditnom zaduženju.

„Bar za iznos koji ide ove godine, a to je iznos od 50 miliona dolara neće biti potrebno zasjedanje Narodne skupštine“, istakao je Dodik.

On je naglasio da će se novcem od kredita ići u dokapitalizaciju Investiciono-razvojne banke kako bi ona dala podršku privredi.

„Ovaj kredit nije bauk, očekujem da će mnogi skočiti u opštoj atmosferi galame koja treba da pokrije suštinu. Mislim da je ovo dobra vijest za Srpsku koja treba da obezbijedi da Srpska i naredne godine ima stabilnost u svom finansijskom sistemu“, rekao je Dodik.

Prema njegovim riječima, u narednom periodu biće omogućene i različite infrastrukturne rekonstrukcije, sanacije nakon poplava, naredna sjetvu i druge investicije.

„Uz određene reforme koje ćemo provesti i podršku koju imamo na povoljan način ćemo sigurno održati stabilnim svoje finansije i svoje makroekonomsko kretanje“, rekao je Dodik, ističući da će, zahvaljujući dijelu kredita, Srpska stabilno završiti budžetsku godinu i neće imati problema na početku naredne.

On je naglasio da je ove godine došlo do porasta i direktnih poreza u iznosu od četiri odsto u odnosu na prošlu godinu i indirektnih poreza koji su povećani ukupno za 30 miliona KM što, kako je rekao, značajno smanjuje problem koji bi Srpska imala zbog nedostatka aranžmana sa MMF-om.

„Naša ekonomija je do kraja devetog mjeseca rasla u ukupnoj stopi od 2,5 odsto što je jedna od najvećih stopa rasta u regionu, veća od Federacije BiH, Srbije i Hrvatske“, rekao je Dodik.

On kaže da se sa stabilizacijom finansija uspjelo i pored katastrofalnih poplava koje su zadesile Srpsku i pored recesije, te uz reforme postoji i prostor za uštede, a da građani mogu da budu sigurni da će plate i penzije biti redovne.

„Ostaje i dogovor sa Ruskom Federacijom oko direktne podrške njihovog državnog trezora Republici Srpskoj jer je to stvar oko koje još razgovaramo“, rekao je Dodik, ističući da to vjerovatno znači da se u naredne tri godine neće vraćati kredit, a stići će desetogodišnja podrška Ministarstva finasija Ruske Federacije.

Dodik je naglasio da kredit s američkim fondom nema veze sa dokapitalizacijom Banke Srpske i da pregovori sa jednom finansijskom grupacijom i dalje traju.

„Očekujemo da se transfer završi i da Banka Srpske sa dokapitalizacijom bude jedna od najboljih banaka na ovim prostorima“, istakao je Dodik.

Odluka Vlade

Vlada namjerava da 300 miliona dolara potroši za popunjavanje rupa u budžetu ili, kako je navedeno, za dokapitalizaciju IRB-a. Namjena sredstava nije jasno određena jer je ostavljena mogućnost da se koristi za budžetsku potrošnju u ovoj i sledećoj godini „i/ili dokapitalizaciju Investiciono razvojne banke“.

Najnovijim zaduženjem Republika Srpska bi mogla da probije zakonski limitirano zaduženje od 60 odsto BDP. Ukupan dug Srpske je još na kraju prošle godine bio 57 odsto BDP, ne računajući zaduženja Fonda solidarnosti.

Kako bi to izbjegla, Vlada je odlučila da sredstva povlači u tranšama.

„Kreditna sredstva realizovaće se u tranšama u skladu sa odlukama Narodne skupštine o dugoročnom zaduženju RS za 2015. i 2016. godinu. U 2015. godini ukupno povlačenje kreditnih sredstava ne može biti veće od maksimalnog iznosa predviđenog Odlukom o dugoročnom zaduženju RS za 2015. godinu“, navodi se u Odluci Vlade.

Uslovi

– Rok otplate tri godine od dana povlačenja svake tranše

– Period odgode plaćanja tri godine, uz moguće produženje za još tri

– Kamatna stopa: Tri odsto

– Zatezna kamata: Jedan odsto

– Valuta isplate: Dolar.

Na domaćem finansijskom tržištu kažu da zaduženje sa kamatom od tri odsto, uz trošak konverzije dolara u konvertibilnu marku, te potencijalni rizik od promjene valutnog kursa, uopšte nije jeftino kako se čini na prvi pogled. „Na međunarodnom finansijskom tržištu se mogu naći sredstva sa znatno manjom kamatom, jer se radi o značajnom iznosu na duži period. No, očito da je ovde Vladi bilo bitno da dobije grejs period otplate od tri godine“, kažu stručnjaci.

Za potpisivanje ugovora o dugoročnom zaduženju zadužen je ministar finansija Republike Srpske Zoran Tegeltija.

Vlada je još u prošlu srijedu donijela odluku da se ide u kredit, uz konstataciju da su uslovi povoljni.

Izvor: Capital