Pro­sje­čna ci­je­na grad­skog ze­mlji­šta u Ba­nja­lu­ci, u za­vi­snos­ti od zo­ne u ko­joj se na­la­zi, kre­će se u ra­spo­nu od 150 do 500 KM, pa ni­je te­ško izra­ču­na­ti da ZIBL u svom po­sje­du ima ze­mlji­šte vri­je­dno ne­ko­li­ko de­se­ti­na mi­li­ona ma­ra­ka. Iako se od uku­pnog ze­mlji­šta u vla­sniš­tvu ZIBL-a od oko 103.000 kva­dra­ta je­dan dio odno­si na tzv. re­po­ve, odno­sno di­je­lo­ve par­ce­la od po sve­ga ne­ko­li­ko kva­dra­ta, uku­pna vri­je­dnost ze­mlji­šta opet se mje­ri u mi­li­oni­ma ma­ra­ka.

Iz to­ga je ja­sno da zgra­da ZIBL-a u stro­gom cen­tru Ba­nja­lu­ke ni­je ono na šta su me­še­ta­ri ba­ci­li oko, već da gra­đe­vin­ski lo­bi mjer­ka vi­še­mi­li­on­ski vri­je­dno ze­mlji­šte ko­jeg že­li da se do­če­pa kroz ste­čaj­ni pos­tu­pak u ovoj us­ta­no­vi. ZIBL je za po­slje­dnjih ne­ko­li­ko go­di­na od naj­ve­će i naj­re­fe­ren­tni­je ar­hi­te­kton­sko-gra­đe­vin­ske ku­će u Srpskoj do­šao na rub ste­ča­ja.

ZIBL ove go­di­ne bi­lje­ži 50 go­di­na od osni­va­nja, a pod da­naš­njim na­zi­vom ra­di od 1979. go­di­ne, ka­da su se uje­di­ni­li Pre­du­ze­će za iz­gra­dnju Ba­nja­lu­ka, Stru­čna slu­žba SIZ-a sta­no­va­nja Ba­nja­lu­ka i Di­re­kci­ja za iz­gra­dnju Re­gi­onal­nog me­di­cin­skog cen­tra Ba­nja­lu­ka. Ta­da for­mi­ra­no Druš­tve­no pre­du­ze­će ZIBL, u pro­ce­su fa­mo­zne „pre­tvor­be“ druš­tve­nog u drža­vno vla­sniš­tvo, pre­ime­no­va­no je 1995. go­di­ne u Osno­vno drža­vno pre­du­ze­će Za­vod za iz­gra­dnju. Pos­tu­pak pri­va­ti­za­ci­je drža­vnog ka­pi­ta­la u ovom pre­du­ze­ću za­po­čeo je 2003. go­di­ne, a okon­čan 2004. go­di­ne, ka­da je ko­na­čno preo­bli­ko­va­no u akci­onar­sko druš­tvo u ko­jem grad Ba­nja­lu­ka ima ne­što vi­še od 67 od­sto akci­ja. Naj­ve­ći ma­li akci­onar je Dar­ko Ta­dić, ko­ji kon­tro­li­še 17,3 od­sto akci­ja, dok je os­ta­tak u ru­ka­ma si­tnih akci­ona­ra, ko­ji po­sje­du­ju od 0,24 do 0,37 od­sto akci­ja.

Sve poslove obavljao ZIBL

Spe­ci­fi­čnost ZIBL-a i ono što ovo pre­du­ze­će či­ni ve­oma in­te­re­san­tnim le­ži u či­nje­ni­ci da je ZIBL na osno­vu pro­pi­sa ko­ji su va­ži­li do po­čet­ka ra­ta na ovim pros­to­ri­ma u ime in­ves­ti­to­ra obav­ljao sve po­slo­ve u ve­zi sa gra­đe­njem. Po­je­dnos­tav­lje­no, sve po­slo­ve, od do­bi­ja­nja upo­tre­bnih i gra­đe­vin­skih do­zvo­la, pa do te­hni­čkog pri­je­ma obav­ljao je ZIBL, a tek po­sli­je te­hni­čkog pri­je­ma, iz­gra­đe­ne ne­kre­tni­ne su pre­no­še­ne na stvar­nog vla­sni­ka, odno­sno u ze­mlji­šnim knji­ga­ma upi­si­va­ne na in­ves­ti­to­ra. Po­čet­kom ra­ta taj pro­ces je stao, pa su sve par­ce­le i svi obje­kti či­ju iz­gra­dnju je ne­ko dru­gi pla­tio os­ta­li upi­sa­ni na ZIBL, a gru­be pro­cje­ne po­ka­zu­ju da se nji­ho­va vri­je­dnost mje­ri de­se­ti­na­ma, pa i sto­ti­na­ma mi­li­ona ma­ra­ka.

To je i do da­nas otvo­re­no pra­vno pi­ta­nje, ko­je je do­da­tno za­kom­pli­ko­va­no odlu­kom ba­nja­lu­čke grad­ske upra­ve iz 1996. go­di­ne, ka­da je vi­še od 280 po­slo­vnih pros­to­ra ko­je je ZIBL gra­dio udru­že­nim sred­stvi­ma ra­zli­či­tih pre­du­ze­ća i in­ves­ti­to­ra i ko­ji su bi­li upi­sa­ni na ZIBL pre­ne­se­no na grad Ba­nja­lu­ku. Po­što je ZIBL u ze­mlji­šnim knji­ga­ma pra­kti­čno bio sa­mo for­mal­ni vla­snik po­me­nu­tih ne­po­kre­tnos­ti, jer je nji­ho­va iz­gra­dnja fi­nan­si­ra­na sred­stvi­ma ra­zli­či­tih in­ves­ti­to­ra, nji­ho­vo pre­pi­si­va­nje na grad Ba­nja­lu­ku je pra­vno po­tpu­no ne­do­re­če­no, a zbog ne­ri­je­še­nih imo­vin­sko-pra­vnih odno­sa izme­đu ZIBL-a, gra­da Ba­nja­lu­ka i in­ves­ti­to­ra po­me­nu­tih ne­kre­tni­na, sve će na kra­ju mo­ra­ti da do­bi­je sud­ski epi­log. U ja­vnos­ti se go­di­na­ma go­vo­ri da mo­ti­vi za još ne­ra­zjaš­nje­no ubis­tvo biv­šeg ra­dni­ka ZIBL-a Mi­la­na Vu­ke­li­ća le­že u to­me što je htio da obje­lo­da­ni ne­za­ko­ni­te ra­dnje upra­vo u ve­zi s pro­me­tom tih ne­kre­tni­na.

Su­no­vrat ZIBL-a za­po­čeo je pri­je pet go­di­na, a u de­cem­bru pro­šle go­di­ne grad­ska skup­šti­na je od­go­di­la ja­vnu ras­pra­vu i pra­kti­čno stor­ni­ra­la odlu­ku o for­mi­ra­nju grad­ske di­re­kci­je za iz­gra­dnju i ra­zvoj, či­me je za­ko­če­na ide­ja ko­ja je pred­stav­lja­la slam­ku spa­sa za ZIBL.

Na­ime, stra­te­gi­ju i ela­bo­rat o for­mi­ra­nju di­re­kci­je izra­di­la je Grad­ska ra­zvoj­na agen­ci­ja, a njo­me je bi­lo pre­dvi­đe­no da se ta agen­ci­ja, za­tim Cen­tar za ra­zvoj i una­pre­đe­nje se­la, Tu­ris­ti­čka or­ga­ni­za­ci­ja i ZIBL obje­di­ne i for­mi­ra je­din­stve­na di­re­kci­ja za iz­gra­dnju i ra­zvoj ko­ja bi bi­la smje­šte­na u atra­kti­vnoj zgra­di ZIBL-a u cen­tru Ba­nja­lu­ke. Pla­ni­ra­nom stra­te­gi­jom bi se po­ve­ća­la efi­ka­snost i sma­nji­lo bu­džet­sko iz­dva­ja­nje za rad grad­skih us­ta­no­va, ali u de­cem­bru pro­šle go­di­ne sve je od­go­đe­no na neo­dre­đe­no vri­je­me.

Nije pomogla ni veza u Vladi RS

Svo­je­vrstan pa­ra­doks pred­stav­lja i či­nje­ni­ca da je di­re­ktor ZIBL-a Ale­ksan­dar Cvi­ja­no­vić, ina­če su­prug pre­mi­jer­ke RS, u okto­bru po­dnio os­tav­ku na di­re­ktor­sku fun­kci­ju i pre­šao da ra­di u pri­va­tni In­sti­tut za gra­đe­vi­nar­stvo IG, ko­ji se ba­vi pra­kti­čno is­tim po­slo­vi­ma kao i ZIBL, či­me je, ka­ko tvrde upu­će­ni, pre­kršio kla­uzu­lu kon­ku­ren­ci­je. Po­red to­ga, Cvi­ja­no­vić je svom na­slje­dni­ku na če­lu ZIBL-a Vo­ji­sla­vu Te­ša­no­vi­ću u ama­net os­ta­vio ne­ko­li­ko ne­is­pla­će­nih pla­ta za­po­sle­ni­ma i ka­tas­tro­fal­nu fi­nan­sij­sku si­tu­aci­ju.

Da je ZIBL pra­kti­čno pred ste­ča­jem, pri­je ne­ko­li­ko da­na pot­vrdio je i sam di­re­ktor Vo­ji­slav Te­ša­no­vić, ko­ji je pred Skup­šti­nom gra­da re­kao da bi „ZIBL za naj­da­lje šest mje­se­ci mo­gao oti­ći u ste­čaj uko­li­ko ne bu­du pre­du­ze­te mje­re sta­bi­li­za­ci­je“. Skup­šti­na gra­da je usvo­ji­la in­for­ma­ci­ju o po­slo­va­nju ZIBL-a za 2014. go­di­nu, kao i za­klju­čak da se for­mi­ra po­se­bna ra­dna gru­pa sa za­dat­kom da dos­ta­vi pri­je­dlog o izlas­ku ove grad­ske us­ta­no­ve iz kri­ze.

U usvo­je­noj in­for­ma­ci­ji se na­vo­di da je ZIBL pro­šlu go­di­nu za­vršio sa mi­nu­som od 910.000 KM, a na­vo­di se i da su pri­ho­di od po­slo­va ko­je je ZIBL obav­ljao za grad Ba­nja­lu­ku opa­li sa 1,5 mi­li­on KM u 2007. go­di­ni na sve­ga 380.000 KM u pro­šloj go­di­ni. U in­for­ma­ci­ji se na­vo­di i da su na sma­nje­nje pri­ho­da uti­ca­le i „sta­gna­ci­ja pri­vre­dnih akti­vnos­ti, glo­bal­na eko­nom­ska kri­za, kon­ku­ren­ci­ja, te pro­mje­ne u za­kon­skoj re­gu­la­ti­vi“, ali upu­će­ni tvrde da iza uni­šta­va­nja ZIBL-a sto­ji mo­ćni gra­đe­vin­ski lo­bi ko­ji je ba­cio oko na vri­je­dnu imo­vi­nu i ze­mlji­šte ove us­ta­no­ve.

Krivični postupku zbog knjiženja imovine

Gra­do­na­čel­nik Ba­nja­lu­ke Slo­bo­dan Ga­vra­no­vić, po­sli­je sje­dni­ce grad­skog par­la­men­ta na ko­joj je ras­prav­lja­no o ZIBL-u, na­ja­vio je da će po­kre­nu­ti kri­vi­čni pos­tu­pak pro­tiv od­go­vor­nih uko­li­ko se ispos­ta­vi kao ta­čno da je ZIBL sve grad­sko ze­mlji­šte pre­knji­žio na se­be.

„Grad­sko gra­đe­vin­sko ze­mlji­šte bez odlu­ke Skup­šti­ne gra­da ni­ko ni­je mo­gao da pre­ne­se na se­be, pa ni ZIBL. Uko­li­ko je ta­čno da je to ura­đe­no, tra­ži­ću da se pro­tiv od­go­vor­nih po­kre­ne kri­vi­čni pos­tu­pak„, re­kao je Ga­vra­no­vić.

Sa dru­ge stra­ne, di­re­ktor ZIBL-a Vo­ji­slav Te­ša­no­vić re­kao je da je si­tu­aci­ja ve­oma kom­plek­sna ka­da je ri­ječ o grad­skom gra­đe­vin­skom ze­mlji­štu i nje­go­vom knji­že­nju na ZIBL.

„To se de­ša­va­lo pri­je 10-15 go­di­na i bi­lo je ne­kog knji­že­nja pre­ko za­dru­ga. Ni­sam imao vre­me­na da se ba­vim ti­me, ali to dio po dio rje­ša­va­ju na­ši pra­vni­ci u do­go­vo­ru sa Grad­skom upra­vom“, re­kao je Te­ša­no­vić.

Di­re­kci­je za ra­zvoj i iz­gra­dnju još u op­ci­ji

Zdrav­ko Jo­si­po­vić, pot­pred­sje­dnik Skup­šti­ne gra­da, krat­ko je re­kao da grad­ska upra­va ni­je odus­ta­la od ide­je o for­mi­ra­nju Di­re­kci­je za ra­zvoj i iz­gra­dnju ko­ja pra­kti­čno pred­stav­lja spas za po­srnu­li ZIBL.

„Re­ali­za­ci­ja te ide­je je od­go­đe­na, ali se od nje ni­je odus­ta­lo. Oci­je­nje­no je da bi for­mi­ra­nje di­re­kci­je do­pri­ni­je­lo bržem i efi­ka­sni­jem ra­du u ko­rist gra­đa­na, ta­ko da će se ići na re­ali­za­ci­ju te ide­je i stra­te­gi­je", ka­že Jo­si­po­vić.

Izvor: capital.ba