Radnicima se godinama duguje za plate i doprinose, a oni su već mjesecima u štrajku i njihovo nezadovoljstvo kulminiralo je izlaskom na ulice. Kako oni žive bez bilo kakvih primanja ne zapitaju se oni na vlasti, a primjer porodice Željka Nikolića, sindikalnog vođe radnika ˝Kosmosa˝, najbolje pokazuje sudbinu koju su doživjeli brojni radnici u Bosni i Hercegovini.

 

˝Ja sam vođa sindikalne organizacije AD ˝Kosmos˝ Banjaluka. Došli smo ovde da još jednom iskažemo svoj protest za naša dugovanja, za naše plate i naše dostojanstvo. Obraćali smo se gospodinu predsjedniku, obraćali smo se gospođi premijerki, ministru i ministrima, Vladi. Ništa nam nisu odgovorili, uništili su nam dostojanstvo˝, rekao je ovo Željko Nikolić u svom obraćanju radnicima na nedavnom protestu održanom na Trgu Krajine u Banjaluci.

 

Izlazak na ulicu jedino je što su mogli da urade nezadovoljni radnici banjalučkog preduzeća ˝Kosmos˝. Iako preduzeće radi, novca za plate nema, radničke porodice teško žive, a njihovu sudbinu djeli i četvoročlana porodica Željka Nikolića, koji već 30 godina radi u ˝Kosmosu˝

 

"Štrajkujemo za sada zbog trenutno 15 plata, neuplaćene doprinose od 2007., nepovezan radni staž. Zdravstveno smo imali uplaćeno u aprilu 2014. jedno petnaestak dana˝, kaže Željko Nikolić

 

Ono što Željka i njegovu suprugu Valentinu opterećuje jesu računi koji se ne mogu platiti, a novi stalno pristižu. Najteže im pada što njihov sin i kćerka trpe neimaštinu.

 

˝Dođe trenutak da se nešto ne može platiti, tako da su neki troškovi dosegli nivo da očekujem da će biti isključivanja na primjer struje. Telefon se naprežem da platim najviše zbog djece zato što mi je uvezan sa internetom, da im to makar ne uskratim pošto sam im sve uskratio u zadnje vrijeme˝, ističe Željko

 

˝Ima prioritet koji se plaća, ovo ostalo se ne plaća i jednostavno više ne želim ni razmišljati o tome. Nemam! Ja bi voljela svom sinu da imam da mogu da mu dam dvadeset maraka pa nek izađe da plati djevojci čaj ili kafu, šta god. Da mu imaš dati za garderobu, za patike za jaknu, takođe i kćerki ali nemam˝, teška srca priznaje Valentina Nikolić.

 

Za hranu se Nikolići nekako snalaze, luksuza nema, a ono što sami obezbijede za sada ih održava u životu.

 

˝Kad ima ima, kad nema okreneš se na drugu stranu. Neku bašticu sam imao pa sam nekog krompira prošle godine u onoj čitavoj poplavi uspio da zasadim i da dobijem nekog proizvoda. Pečemo hljeb, a imali smo nešto kuruza malo nekog 'Bosančićaš, pa smo samljeli jednu vreću za kuruzu i puru. Zimnica se napravila i tako neke stvari˝, pojašnjava Željko

 

˝Ja kuvam hljeb, ne kupujem ga, tako više uštedimo. Hranili smo piliće, ćurke i dosta se na to oslanjamo i povrća smo imali svog˝, ističe Valentina

 

U odnosu na sadašnje vrijeme, prošlost izgleda kao davni san kako kaže supruga Valentina.

 

˝Imali smo standard, nismo imali luksuz nikakav, ali smo onaj ljudski standard postizali i imali i lakše se živjelo nego sad. Sad je jako teško, jednostavno depresivno postaje˝, napominje Valentina.

 

Do 2006. godine preduzeće je uredno poslovalo, plate su bile redovne, ali od tada sve kreće silaznom putanjom pojašnjava Željko.

 

˝Krenulo je na taj način da više nisi osjećao sigurnost, da li je bila plata ili nije. Kad si bio na terenu zvao si porodicu, zvao prijatelje, hoće li biti, kad će biti˝, kaže Željko.

 

I pored svih teškoća Željko Nikolić obećava da će on, ali i ostali radnici ˝Kosmosa˝ istrajati u štrajku.

 

˝Ta neizvjesnost ubija čovjeka, ubija! Mi smo u štrajku i mi ćemo možda izaći iz štrajka najvjerovatnije, ja to želim, da dobijemo te dvije, tri plate, ali kada će biti sledeća to niko ne zna. To ubija čovjeka u pojam˝, završava Željko.

 

Od 2003. godine, kada je usvojen Zakon o stečajnim postupcima u Republici Srpskoj, pa do danas, u stečajnim postupcima su ugašena brojna velika preduzeća, a samo u Banjaluci su nestali nekadašnji industrijski giganti poput "Čajaveca", "Incela" ,"Jelšingrada" i ˝Unisa˝ koja su nekada zapošljavala na hiljade radnika, a po svemu sudeći i ˝Kosmos˝ očekuje ista sudbina.

 

izvor: RSE