Danas sam na putu za London. Idem da se sretnem sa svojom klijentkinjom, inače vlasnicom firme iz Sjedinjenih Američkih Država koja je u Londonu na par dana. Naravno mnogo je praktičnije i efikasnije skoknuti do Londona (čitaj jefitinje) nego leteti 22 sata, promeniti 3 aviona da bih došao u nedođiju koju ona zove “Home, sweet Home”. Naravno kao vlasnik holadskog pasoša želim ne samo da uštedim na putovanju već i na boravku tamo. A tu imam sistem koji je tako dobar da bi i kralj William-Alexander bio veoma ponosan na mene – besplatan smeštaj!

Moji kumovi William i Philip imaju fantastičan Bed&Breakfast u centru Londona koji je toliko uredan i čist da njihovi gosti (uglavnom Njemci) tvrde da su soba i kupatilo tamo čistije od 90% Londonskih hotela sa 5 zvezdica. I to nije preterivanje!

U London idem nekoliko puta godišnje i danas kao i svaki put idem vozom. Avionom je mnogo brže – let je svega 40 minuta (taksiranje do poletne staze traje duže od samog leta) – ali razlog je jednostavan: Heathrow aerodrom. Iako nisam vjernik Heathrow mi jako liči na Čistilište, mjesto gdje se zbiva nevjerovatno duga serija mučenja putnika koji imaju tu nesreću da moraju koristiti njihove “usluge”.

Elem, nakon dva brza voza i dva presjedanja u metrou (koji u Londonu zovu Tube) došao sam do mojih kumova i uz fenomenalnu šolju Tetley čaja sam dignuo noge i opustio se. Nažalost, nakon 20 sekundi u dnevnu sobu je došao Philip i ubacio „bombu“: „Je li ti William rekao da prodajemo kuću i selimo se u Italiju?“

Na moj zaprepašćeni i upitni pogled obojica su odgovorili zajedno: „London is SO over!“

Da biste bili u toku dragi čitaoci vi trebate znati nekoliko stvari koje su se u poslednjih nekoliko godina dešavale u Londonu a koje su moji kumovi izrazili u te 4 reči. London je uvek bio izuzetno privlačan grad za bogate ljude iz svih krajeva sveta, ali poslednjih godina su arapski, ruski , indijski i kineski klijenti preplavili London. Pogotovo Kinezi su počeli da kupuju veliku količinu stambenog prostora kao investiciju. Ovih dana kada britanske građevinske firme naprave novu stambenu zgradu 40% stanova se automatski rezerviše za azijsko tržište koje se onda preko mnogobrojnih kancelarija u Kini i Singapuru prodaje tamošnjoj klijenteli. Britanska vlada taj trend izuzetno stimuliše nizom poreskih i ostalih povlastica uključujući i pasoše za sve koji „investiraju“ više od milion funti u Veliku Britaniju. S obzirom da se u centru Londona više ne može naći dvosoban stan za manje od milion funti to je onda veoma privlačna stimulacija.

Taj trend je počeo da dovodi do nekoliko veoma nezgodnih posljedica. Kao prvo, cijene stambenog prostora u Londonu su eksplodirale i dovode do idiotluka poput čuvene „kuće od 2 metra“ kojoj je početna cena bila 250.000 funti.

Međutim to je samo početak, ovih dana su čitavi kvartovi Londona totalno prazni. Multimilionske prekrasno održavane kuće zvrje prazne čekajući da vlasnici jednom ili dva puta godišnje dođu na par dana. To opet dovodi zatvaranja brojnih prodavnica u tim delovima grada, jer gde niko ne živi nema ni stalnog prometa. Povrh toga, zahvaljujući glupim zakonima skoro niko od tih vlasnika ne plaća poreze na imovinu što dovodi do toga da ima sve manje i manje para za održavanje puteva, plaćanje vatrogasaca, itd. Naravno, sve skuplji i skuplji stambeni prostor znači da velika količina ljudi bez ogromnih prihoda ne može priuštiti život u Londonu i onda se oni sele ka periferiji gdje putovanje na posao od više od jednog sata nije izuzetak nego pravilo. Srednja klasa sve više i više nestaje i ostaju samo dva ekstrema: super-bogati i siromašni. Sa nestankom srednje klase nestaju sva ona fina mesta koja grad čine privlačnim i interesantnim. Ukratko, to je sve ono što London i Pariz imaju a što Dubai, na primer, nema.

London je dugi niz godina bio moja omiljena destinacija, i on je još uvek interesantan grad koji ima puno da ponudi, ali za ljude koji tamo redovno dolaze i pogotovo za one koji tamo žive je zabava davno prestala. Politika (lokalna i nacionalna) je veoma šarmirana dolaskom super-bogatih sa svih strana sveta a problemi većine stanovništva političare uglavnom marginalno interesuju.

Trend je već svima jasan i sad je pitanje da li čekati još malo ili otići što je pre moguće. Moj kumovi su već duže vremena bili duboko zabrinuti ovim trendom i konačno su odlučili da urade isto ono što je 10.000 građana Londona u 2014-oj već uradilo: da prodaju kuću i odsele se što dalje moguće.

Na povratku kući, u Eurostar vozu na putu za Brisel, sedim preko puta njemačkog bračnog para koji takođe već godinama ide u London i koji mi usput spomenuše da je ovo zadnji put. „London is over!“ rekli su mi tužno klimajući glavama.

autor: Saša Svitlica, vlasnik i direktor holandske konsultantske firme GreenMonkerys

izvor: bif.rs