On je u svom tekstu uporedio napad na list „Šarli Ebdo“ sa bombardovanjem RTS-a. Žanka Stojanović ukazuje i na neke od komentara bivšeg direktora RTS-a Dragoljuba Milanovića, koji je odslužio desetogodišnju zatvorsku kaznu na koju je osuđen upravo zbog odgovornosti za izostanak evakuacije zaposlenih u vrijeme bombardovanja. U intervjuu jednom od srpskih medija Milanović, pak, poredi svoju sa sudbinom novinara „Šarli Ebdoa“. „Pismo koje je objavio mali broj medija dolazi nakon 16 godina borbe porodica stradalih za istinu“, kaže u razgovoru za Radio Slobodna Evropa Žanka Stojanović:

„Vi znate da ja nemam nikoga, da je moj cijeli život posvećen borbi za istinu. Prateći ovaj posljednji tekst Noama Čomskog, kako sam ga ja vidjela u našoj štampi, izjave Ljiljane Smajlović, konkurs za direktora RTS-a, Milanovićeva izjava da se bavi novinarstvom, prestanak rada Veranove komisije (Veran Matić, čelnik vladine Komisije za istinu o ubistvima novinara op.a.) i svi ostali tekstovi sa ciljem testiranja javnog mnjenja, izazvala je u meni bunt i ja sam poslala ovaj tekst „Peščaniku“.

Ona u intervjuu navodi da je "diranje u naše rane koje neće nikada zarasti, posebno moje i onih koji nisu našli ni prah od svoje djece. I ja nisam majka Nebojše Stojanovića, ja sam majka šesnaestoro njih – jer iza njih ne stoji niko. Ni država nije stala, ni sud, tužilaštvo, ni kolege-novinari, osim par vas koji ste bili uz mene. Evo, i sada je cenzura bila strašna".

Ona je upitala "znate li vi na koliko adresa je ovo poslato juče? I o čemu pričamo?" .

Od 2009-e mi se batrgamo, pa je uništena dokumentacija, pa nas vraćaju kod ovog sudije, pa onda uzmu onog sudiju – pa, ovo je igra bez prestanka. I onda složite ovo što ste složili.

Na poređenje ova dva događaja ona kaže da su ljudi tamo ubijeni zato što su to radili. 

"Ja apsolutno nijedno ubistvo ne prihvatam. Ljude dijelim samo na zle i dobre, za mene nema druge podjele. Ovdje čak i gospodin Čomski nešto nagovještava, ako sam ja dobro razumjela – ’mi i oni’. Nema ’mi i oni’, ima samo mi ili zlikovci. I to treba naglasiti. On je filozof, pa neka razmisli o tome", kaže Stojanović.

Dodaje i da je spremila knjigu da mu pošalje, prevedena je na engleski. 

"Godine 2006. je izdata knjiga Zorana Janjića „Tišina u Aberdarevoj“, gdje je po tačkama dokazana krivica i Vrhovnog savjeta odbrane i Milanovića. Želim da to on pročita."

Kažete u pismu: „Sve dok se ne bude suočila sa vlastitim zločinima, uključujući i žrtvovanje i žrtvovanje šesnaestoro radnika RTS-a, Srbija će živeti pod staklenim zvonom, a zločinci će biti zaštićeni.” Hoćete da kažete je da ono što se dogodilo u RTS-u pitanje za javnost i elite ovdje?

Da, a evo zašto. Vrhovni savjet odbrane uopšte nije dotaknut, a on je bio odgovoran za RTS. Po Službenom glasniku koji ja još čuvam, bio je odgovoran za velike sisteme. O čemu mi ovdje pričamo? Porodice su stalno izložene napadu javnog mnjenja – da mi krivimo samo Milanovića. Ne, nije tačno. Mi smo prvi tužili zemlje koje su nas bombardovale. Ovo je dvostruki zločin – Vrhovnog savjeta odbrane i Milanovića, na jednoj, i NATO-a, na drugoj strani.

izvor: RSE