Pitali me, pitali, Da li sam pisao ili naručio tekst na portalu Frontal.ba, da li je neko iz Esenesdea naručio i platio, da li je to povezano sa tim što je portal rtvbn u kampanji mnogo pozitivnih storija objavio Dodikovih, ali su ga komentari šikanirali, da li je Dodik našao kanale da se obračuna sa svim oko sebe u vrhu stranke, da li mu je jedini cilj bio da on pobijedi a Željka i Stranka kako prođu, odnosno da ne prođu.

Stvari su otišle dublje od teorije zavjere.

Tekst na frontalu.ba potpisan je sa Redakcija. Jebalo Mačku Majku. Redakcija se sastala i razmatrala. Pa zadužila Radnu Grupu da napiše Načertanije.

Naročito frontal.Ba. koji je prijateljski raspoložen prema Republici Srpskoj, Esenesdeu i Dodiku kao žaba prema bokvici.

Mediji su toliko ubalegani da je i ljubičica u govnima postala normalna stvar.

Godinama sva ta koMedija s neviđenom količinom mržnje i destrukcije piše o Esenesdeu i Dodiku.

Tekst na grontalu.Ba doima se ili nestvarnim ili podvalnim.

Iako obiluje realnim zapažanjima koja bi svaki jednooki birač vidio, i bunovan ili mamuran, ta zapažanja se doimaju pohvalno baš pod dugogodišnjom presijom negatvističkog nihlizma nezavisnih i slobodnih opozicionih koMedija.

Ipak. Savjetnička suština Redakcije frontala.Ba staljinistička je i po Esenesde i Dodika, pokopna.

Dodika se promoviše u Sulejmana Veličanstvenog. Svojih dvadeset sinova, koje je sve on stvorio, je li, kao što piše Čusmukaka, treba poklati i podaviti a dovesti dvadeset novih, mlađih, među kojima trebaju da budu i oni koji su kritikovali vlast i Esenesde.

Dodiku se, tako, nameće oreol sinoubice i apsolutinkubatora novih stranačkih podlidera.

Dabome da ne mogu sve da kažem. Esenesde je Moja Stranka. A nije stranka frontala.Ba. Jeboga.ja.

Ali. Turcima u politici, političkoj sociologiji, političkom organizovanju, sociokolektivizmu, i u političkoj artikulaciji, nije jasno da je Velika Politička Stranka veliki nacionalni kolektivitet kao što je i Crkva ili Vojska. Samo se radi o različitim rekvizitima. Molitvama, mecima ili glasovima.

I da stranka nije dvadeset Okododikovaca. Kao što Crkva nije dvadeset popova. A Vojska nije dvadeset generala.

Moja izučavanja, i praktikovanja, rata, kažu. Da bi se proizveo jedan general potrebno je da se trideset bataljona usere u gaće, u slučaju rata, ili dobije upalu pluća, u slučaju mira, da dvadesetpet bataljona dobije žuljeve na stopalima ili šuljeve na dupetima, da dvadeset bataljona iščaši rame, zglob ili lakat. O grobovima ne želim.

Da bi Lider mogao da podavi dvadeset svojih sinova, potrebno je da ga podrži dvadeset hiljada aktivista koji svakog dana rade u organizaciji, sa ljudima.

Da li je to moguće. Dabome da nije moguće.

Velika Politička Stranka se ne revitalizuje i ne reorganizuje odzgo. To radite kad nemate stranku. Kad imate Veliku Stranku, revitalizijete je odzdo.

Omogućite joj jedino moguću unutarstranačku demokratiju.

Prvo. Slobodne, otvrene, proceduralne unutarstranačke izbore koji će stvoriti strukturu i organizaciju koju podržava članstvo a ne Feudalci i Lideri.

Drugo. Oslobodite proces kandidovanja. Organizacija mora da da kandidata jer će ga jedino u tom slučaju organizacija i podržavati. U svakom drugom slučaju kandidati će od organizacija načiniti Trgovačko Društvo.

Onda će onih gornjig deset, dvadeset, trideset, ostati bez infuzije i lrvotoka, i otpasti. Jer su to ionako crvljive jabuke, nekurcomrdi, feudalci, janjetinaši, šefaši i kurcoboli uopšte.

Besplatan savjet. Stvari se popravljaju kad ideš uzbrdo. Kad kreneš nizbrdo, bićeš sretan ako podbaciš kamen pod točak.

Besplatno iskustvo. Dvadeset hiljada vojnika, u trideset bataljona, ili šezdeset opštinskih organizacija, mogu da odluče da se danas ne useru u svojim rovovima. Pa će dvadeset novih mladih, gore, da se Osećalo Strancem.

To je isto kao kad bi dvadeset hiljda vjernika odlučilo da ne dođe u crkvu na molitvu. Šta bi radilo dvadeset novih mladih popova. Tog jutra u ladnim crkvama. Jebalo popadije. Ili sebe u gujicu.

Tužno je, ipak, gledati kako neki prosrali i mediji, kobiva dobronamjerno, savjetuju VPS.

Dajući joj posljednju šansu.

A Kumrovec šuti. 2010e, 2012e. 2014e. E, e.

izvor: vasicrajko.blogspot.com

Povezan tekst: Posljednja šansa za SNSD