Te riječi napisao je Andres Eskobar u kolumni za ’El Tiempo’, nekoliko dana poslije utakmice koja će ga koštati života.

Fatalnog 22. juna 1994. godine Eskobar je u meču sa SAD postigao autogol na Mundijalu ’94, što će se ispostaviti presudnim za ispadanje Kolumbije u grupi. Na današnji dan, drugog jula prije tačno 20 godina, Eskobar je ubijen, Eskobarov život jeste se završio. 

“Hvala ti na autogolu“, navodno su izgovorile ubice dok su pucale u Eskobara na izlasku iz noćnog kluba. Prethodno je Andres sa prijateljima pokušao da urazumi razbojnike, ali spasa nije bilo – poslije šest metaka u leđa Eskobar je preminuo. 

Razlog njegove smrti nikada do kraja nije razjašnjen – mnogi su pobornici teorije da su ga ubile narkobande jer su njegovim autogolom izgubili mnogo novca na kladionici. Drugi tvrde da je Eskobarovo ubistvo jednostavno posljedica opšteg bezakonja u tadašnjoj Kolumbiji (igrači i selektor za vrijeme Mundijala bili su uslovljavani ili im je prećeno), a treći da je u pitanju nesrećan splet okolnosti. 

Za ubistvo su okrivljeni braća Galon, poznati kolumbijski dileri drogom, tačnije njihov tjelohranitelj (osuđen na 43 godine, pušten poslije 11). 

“Andresova greška jeste u tome što je odgovorio tim momcima. Oni nisu dozvoljavali da im iko odgovara, nije to imalo nikakve veze sa klađenjem“, izjavio je Jon Hairo Velaskes Vaskes, popularni ’Popaj’, član ganga Pabla Eskobara (ni u kakvom srodu sa Andresom), u čijem su ubistvu ulogu imala i braća Galon. 

“Njihovi egoi bili su maksimalno napumpani nakon što su doprinijeli ubistvu Pabla Eskobara“, dodao je Popaj u dokumentarcu “Dva Eskobara“.

U to doba socijalna situacija u zemlji bila je možda i najgora u istoriji, pošto je poslije ubistva Pabla Eskobara u decembru 1993. godine. zavladala borba za prevlast u kriminalnom svijetu i opšti haos u društvu. Kolumbija pred početak SP ima najveću stopu ubistava na svijetu. 

“Svi radimo za zajednički cilj, a to je da svoju zemlju učinimo ponosnom. Pokušavamo da ne mislimo o nasilju. Ja nalazim motivaciju u stvarima koje nas čekaju. Čitam Bibliju pomalo svakoga dana i gledam dvije fotografije – pokojne majke i svoje vjereniče“, izjavio je kapiten tima Andres Eskobar po dolasku na Mundijal u SAD. 

Kolumbija je u kvalifikacijama razbila Argentinu 5:0 i na SP je došla sa samo jednim porazom u posljednjih 26 utakmica. Tadašnji tim sa Aspriljom, Rinkonom, Lozanom, Valderamom i ostalima mnogi su smatrali favoritom na turniru, čak i slavni Pele. 

Postojalo je i naličje kolumbijske fudbalske renesanse. Čuveni golman Igita tada je bio u zatvoru zbog mutnih radnji i susreta sa Pablom Eskobarom, brat defanzivca Honta Erere poginuo je u sumnjivoj saobraćajnoj nesreći, a selektoru su se u posao miješali razni kriminalci zahtijevajući da igra ovaj ili onaj. 

Takva atmosfera učena nije mogla da donese ništa dobro. Kolumbijski fudbal, koji je dobrim dijelom procvjetao zahvaljujući prljavom novcu zarađenim trgovinom drogom, na tom Mundijalu doživjeće surov pad, pad koji je Eskobar platio životom.

Uprkos prijetnjama pred meč i činjenici da je zbog njih selektor morao da ostavi Barabasa Gomesa na klupi, Kolumbija je do 35. minuta meča sa SAD bila superiorna na terenu. A tada se dogodilo – u pokušaju da interveniše poslije centaršuta Harksa, Eskobar je poslao loptu u sopstvenu mrežu. Njegov jedini autogol u životu. 

“U tom trenutku moj devetogodišnji sin okrenuo se ka meni i rekao: 'Mama, ubiće Andresa’. Odgovorila sam: ’Ne dušo, ljude ne ubijaju zbog grešaka. Svi u Kolumbiji vole Andresa“, ispričala je Eskobarova sestra Marija. 

Andres je bio slomljen zbog autogola, ali je po povratku u Medeljin riješio da izađe s prijateljima. “Moram da pokažem lice svom narodu“, kazao je tada selektoru Maturani, koji ga je upozorio da bude oprezan. 

Planirao je da zasnuje porodicu, njegov prelazak u Milan bio je već gotova stvar, ali pucnji tog drugog jula prekinuli su život 27-godišnjeg momka iz Medeljina. 

“Kao da je neko otkinuo dio mene. Jednog dana imaš ljubav svog života, planiraš da se udaš i da imaš djecu. Onda se probudiš i sve je to nestalo. Za mene se život nije nastavio, stao je“, kaže Eskobarova vjerenica Pamela Kaskardo.

Na Andresovoj sahrani okupilo se više od 120 hiljada ljudi, Erera je doživio nervni slom, a mnogi ljudi povukli su se iz fudbala. Poslije toga Kolumbija se jedino plasirala još na SP 1998. godine, ali ovih dana duvaju novi vjetrovi. 

U zemlji su svi kao na iglama dok čekaju četvrtfinalni meč Mundijala sa domaćinom Brazilom u petak. Euforija, radost, priče o Rodrigesu i drugovima, ali Kolumbijci ne zaboravljaju svog heroja. 

“Andres Eskobar živi kroz ovaj tim“, jedna je od brojnih poruka navijača Kolumbije u akciji na društvenim mrežama pokrenutoj u Eskobarovu čast. 

Andresov život jeste se završio, ali legenda o njemu još živi. Da se više nikada bilo šta slično ne ponovi.

izvor: B92