izvor: RTS, Stevan Kostić

Jedan snimak, bezbroj tumačenja i vrlo malo onih koji posle pola veka veruju u zvaničnu verziju ubistva. To je danas utisak o onome što se na ulicama Dalasa desilo 22. novembra 1963. godine. Gotovo svaki od scenarija ubistva 35. američkog predsednika Džona Kenedija može da posluži kao dobra osnova za film.
Dugogodišnji Titov prevodilac Ivan Ivanji ovih dana je javnost podsetio na jedan zanimljiv bezbednosni detalj.

"Kad smo sedeli u istočnom Berlinu, ljudi iz Titove bezbednosti su mi ispričali da su posle atentata na Kenedija napravili probu kako bi ispitali da li su dva metka mogla da pogode Džona Kenedija, a jedan guvernera Teksasa Džona Konelija. Tako kaže zvanična verzija", kaže Ivanji.

Istakao je da su probali sa iste visine da pogode sličnu metu i da su konstatovali da je nemoguće.

"Jedan metak bi mogao sasvim slučajno da pogodi, ali da tri metka pogode, ne dolazi u obzir", kaže književnik Ivanji.

Jugoslovenski bezbednjaci su do tih zaključaka došli godinu dana posle ubistva Kenedija, ali je pitanje - zašto su uopšte isprobavali?

"Mislim da te službe bezbednosti moraju posle svakog atentata ili pokušaja atentata da provere sve mogućnosti, ali verovatno je to bilo i zbog radoznalosti, kako bi utvrdili gde su to američke kolege pogrešile", objašnjava Ivanji.
Samo četiri nedelje pre ubistva u Dalasu, Josip Broz Tito je sa suprugom Jovankom boravio u Beloj kući. Neobično kod susreta je bilo to što nije bilo Žakline Kenedi. A iz današnje perspektive, neobična je bila i reakcija jedne socijalističke zemlje na ubistvo jednog američkog predsednika.

"Bio sam tada umetnički direktor Savremenog pozorišta na Crvenom krstu i za vreme predstave 'Laku noć, Betina', glumac Verber je upao u upravničku ložu. Kaže - ubili su Kenedija, da li da prekinemo predstavu. Ja kažem - ne pada mi na pamet, zašto da prekidamo predstavu, ja nisam bio toliko potresen", kaže Ivanji.

Bivši dopisnik Politike iz Vašingtona Momčilo Pantelić 22. novembra 1963. godine imao je 16 godina.

"Ja sam to doživeo kao zaista neobičan fenomen koji je potresao Jugoslaviju na jedan način koji do tada nije bio poznat - da zbog smrti jednog lidera mi doživljavamo emotivni udar", kaže Pantelić.

Sledećih nekoliko dana na naslovnim stranama novina nalazila su se dva imena - Kenedi i Harvi Li Osvald. U Jugoslaviji je posle ubistva proglašen dan žalosti, otkazane su sve utakmice i pozorišne predstave. Tito je tih dana rekao da je Kenedi na njega ostavio utisak i kao državnik i kao čovek.

"Glavni je utisak moje generacije, i mislim da je to bio utisak i u svetu, da je to bio prvi predsednički par na koji smo svi želeli da ličimo", navodi Pantelić.

Razne hronike govore da je Tito imao poseban afinitet prema Džonu Kenediju i njegovom stilu, navodi Pantelić i dodaje da su Titu odgovarale i početne vodilje Kenedijeve politike koje su među konzervativcima u Americi doživljavane kao neke klice neosocijalizma.

Ivan Ivanji ističe da je to bio trenutak kada se Jugoslavija približavala Sjedinjenim Državama, kad se Tito upravo bio vratio iz te posete, kada su i naši mediji počeli drugačije da pišu.

Film o Kenediju dobijao je neverovatne zaplete. Dok su Lija Osvalda vodili u sigurniji zatvor, pred televizijskim kamerama ubio ga je vlasnik noćnog kluba Džek Rubi. Jedan od najčuvenijih novinara Politike Miroslav Radojčić, koji je tada bio dopisnik iz Amerike, navodno tri dana nije spavao kako bi u zemlju poslao sve detalje filmske drame iz Dalasa.

Ivan Ivanji kaže da tada ubijaju atentatora, "pa je atentator atentatora na čudan način kasnije umro od raka, i 18 ljudi koji su u vezi s tim atentatom poginulo je ili na čudan način umrlo sledećih meseci i godinu dana".
Zbog svega toga nastalo je bezbroj različitih verzija atentata - da je Kenedija ubio Lindon Džonson, Nikita Hruščov, Fidel Kastro, CIA, mafija. Politika tih dana prenosi stavove ruskih medija da Kenedija nije mogao da ubije fanatik poput Osvalda.

Ivan Ivanji iznosi podatak Špigla da je o ubistvu Kenedija napisano 28 hiljada knjiga, a Momčilo Pantelić da ankete pokazuju da bar 60 odsto Amerikanaca i dalje ne veruje u zvaničnu verziju.

"Njima se priključio ovih dana i šef diplomatije Džon Keri, koji je rekao da mu ne izgleda verovatno da je Li Osvald bio jedini učesnik atentata", kaže Momčilo Pantelić.

Kenedijem će se baviti i budući američki predsednik. Naime, u oktobru 2017. godine trebalo bi da bude objavljeno još 1.000 novih dokumenata o ubistvu iz Dalasa, ali će novi predsednik moći da sakrije neke delove od javnosti, zbog nacionalne bezbednosti.

Ivan Ivanji nam je preneo samo deo onoga što su imali Titovi bezbednjaci. Šta tek imaju njihove američke kolege?