izvor: TANJUG 

"Fajnenšel tajms" u tekstu pod naslovom "Istinsku moć u srpskoj vladi ima Vučić", navodi da bi vicepremijer i lider naprednjaka mogao da iskoristi politički zamah početka pristupnih pregovora sa EU na eventualnim prevremenim izborima.

U Srbiji su parlamentarni izbori održani pre skoro 18 meseci, ali ključno pitanje političke debate sada je da li će novi izbori biti održani na proleće, podseća list.

Nošen talasom popularnosti, lider najveće stranke u vladajućoj koaliciji, prvi potpredsednik vlade Srbije Aleksandar Vučić nije potvrdio da razmišlja o prevremenim izborima, ali, oprezno, nije ni isključio tu mogućnost.
"Ne mogu da garantujem da nećemo imati izbore, ali više bih voleo da veće napore uložimo u razvoj zemlje", citira list Vučića iz jednog ranijeg intervajua za Fajnenšel tajms.

"Nisam baš voljan da idem na izbore, ali ako se pojavi više tvrdnji opozicione strane da nemamo legitimitet, reći ćemo, ok, hajde da proverimo", navodi list.

Spekulacije o održavanju izbora su intenzivirane prošlomesečnom smenom Dragana Đilasa sa mesta gradonačelnika Beograda zbog čega su lokalni izbori zakazani za proleće. Opšti izbori bi mogli biti održani u isto vreme, konstatuje list.
Ako, shodno očekivanjima, EU odobri da pregovori o članstvu Srbije počnu početkom sledeće godine, čini se da bi Vučić
želeo da iskoristi taj politički zamah, ocenjuje list.

Poslednje ankete javnog mnjenja ukazuju da on i njegova Srpska napredna stranka mogu da osvoje dovoljno velku pobedu koja bi im omogućila da vladaju bez sadašnjeg koalicionog partnera Socijalističke partije Srbije premijera Ivice Dačića.

To bi takođe donelo naprednjacima i čvrst mandat da sprovedu teške reforme koje je vlada pokrenula ovog meseca.
Podsećajući na rezultate prošlogodišnjih izbora, list navodi da su "naprednjaci ušli u koaliciju sa socijalistima što je Dačiću omogućilo da postavi svoju cenu: mesto premijera, dok rejting demokrata od tada rapidno opada".

Dačić se od tada profilisao kao pregovarač Srbije u razgovorima o normalizaciji odnosa sa Kosovom koji su kulminirali sporazumom postignutim u aprilu.
"Međutim, kod kuće se pokazalo da je istinska moć u vladi u rukama Vučića", ocenjuje britanski list podsećajući da je Vučić ujedno i nasledio predsednika Tomislava Nikolića na mestu šefa naprednjaka.

Kao prvi potpredsednik vlade, Vučić je preuzeo takođe odgovornost za nadgledanje srpskih obaveštajnih agencija.
To mu je obezbedilo platformu za njegovu najpopularniju - iako kontroverznu - inicijativu - a to je borba protiv korupcije koja je otišla toliko daleko da je dovela do hapšenja najbogatijeg čoveka u Srbiji, tajkuna Miroslava Miškovića u decembru prošle godine.

Kritičari i oni koji su se našli na udaru te borbe smatraju da se ona vodi selektivno u populističke svrhe i radi slabljenja političkih protivnika, dok Vučić negira da je antikorupcionaška kampanja politički motivisana. Đilas i njegove kolege iz DS kažu da je njihova stranka nesrazmerno uzeta na nišan, navodi se u članku britanskog lista.

"Tokom 12 meseci, 65 ljudi (iz Demokratske stranke) je uhapšeno, a nijedna osoba iz Socijalističke partije Srbije", navodi Đilas, primetivši da su socijalisti učestvovali i u prethodnoj vladajućoj koaliciji.

Vučić, podseća FT, poriče da je borba protiv korupcije politički motivisana.
"Nije moja krivica što je Demokratska stranka bila na vlasti 12 godina i što su umešani u skoro svaki kriminalni slučaj u zemlji", rekao je Vučić.

Na optužbe Đilasa da njegova smena sa mesta gradonačelnika predstavlja jedan od brojnih signala da Srbija "klizi u diktaturu i jednopartijsku vladavinu", Vučić kaže da tu nema ničeg nedemokratskog, podseća list.
"Ovo je demokratija, socijalisti su se predomislili", rekao je on, kako navodi britanski list.

Nova srpska vlada je ocenjuje list, zadobila poverenje međunarodne zajednice jer je učinila korak ka normalizaciji odnosa sa Prištinom.
"Iako je taj korak vezan za Kosovo izgledao rizičan na polju unutrašnje politike, činjenica da je on obezbedio najverovatniji početak pregovora sa EU u januaru doprinela je popularnosti naprednjaka i osnažila Vučića", zaključuje Fajnenšel tajms.

Ipak, prepreka na putu ka pregovorima ostaju lokalni izbori na Kosovu 3. novembra. Velika izlaznost srpske zajednice obezbedila bi nastavak implementacije Briselskog sporazuma.

Ali ukoliko se potvrdi početak pregovora sa EU, raspisivanje prevremenih izbora ipak bi nosilo izvestan rizik sa sobom. Neki analitičari strahuju da bi predizborna kampanja mogla da omete sprovođenje važnih ekonomskih mera srpske vlade.

Popularnost naprednjaka bi takođe mogla da izbledi do sledećeg proleća.

Na kraju krajeva, Tadić je raspisao prevremene izbore prošle godine, očekujući da će sigurno pobediti, ali se stvari nisu odigrale po planu, zaključuje list.

Nikolić: Istovremeno i nacionalista i proevropljanin

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je za britanski list "Fajnenšel tajms" da je moguće istovremeno biti i nacionalista i proevropljanin, ali da je to teško objasniti Evropljanima, jer se srpski nacionalizam uvek predstavljao kao nešto negativno.

Na konstataciju novinara da je izabrao političku struju koja najviše naginje nacionalizmu na srpskoj sceni, ali i da je prihvatio put integracija u Evropsku uniju, Nikolić je kazao da je moguće spojiti te dve stvari.
"Nemam nikakvu dilemu po tom pitanju. Istovremeno možete biti i nacionalista i proevropljanin, ali je vama u Evropi to teško objasniti, jer je srpski nacionalizam uvek predstavljan kao nešto negativno. Ja volim svoju zemlju kao što i vi volite svoju i volim svoj narod kao što i vi volite svoj", objasnio je Nikolić.

Predsednik Srbije kazao je da je počeo s odbranom Jugoslavije, odbranom Srpske Krajine, Republike Srpske i odbranom Kosova u okviru Srbije.
"A sve vreme, Evropa se suprotstavlja svemu što radite. Stavlja vas na listu nepoželjnih, uvode vam sankcije i izoluju vas. Ali, došla su druga vremena, pa smo sebi postavili nove ciljeve. U mojoj zemlji se kaže da se samo budala neće promeniti", rekao je Nikolić za britanski list.

Srpski predsednik kazao je da je došlo vreme za zapošljavanje ljudi, kojima treba obezbediti bolji život, socijalnu i zdravstvenu negu, kao i da je to drugačiji način vođenja zemlje.

Nikolić je istakao da je "Srbija deo Evrope, ne samo Evropske unije kao organizacije", ali da je "spremna da sutra postane članica EU".

Na pitanje da li smatra da je ulazak u EU jedini način da se Srbina obezbedi bolji život, Nikolić je odgovorio da nije jedini, ali da jeste najbolji i najsigurniji.
"Naravno da imamo sporazume i saradnju širom sveta. Imamo stara prijateljstva koja smo obnovili, sa zemljama koje su pre 30 godina zaostajale za nama, a koje danas ne možemo da stignemo. Ima i mnogo velikih, moćnih zemalja, koje nisu članice
Evropske unije, s kojima imamo odlične trgovinske sporazume", kazao je Nikolić.

Nikolić je rekao i da, nažalost, Srbija ne proizvodi dovoljno, da je proizvodnja u poslednjih 13 godina potpuno zapostavljena, ali da ipak ne vidi EU "kao mogućnost da zaradi novac".
"Otvorili smo pregovore u vreme svetske ekonomske krize. Izazvale su je velike zemlje, ali one male najviše pate. Zato moramo sami da se izvučemo iz krize. Nažalost, to je do sada većinom rađeno putem zaduživanja, već smo se približili kritičnoj tačci, kada više ne možete da dobijete bitku. Zbog toga intenzivno radimo i sarađujemo s investitorima širom sveta da otvorimo nova radna mesta", istakao je Nikolić.

Upitan da li u Srbiji postoji politička volja za sprovođenje dubinskih reformi političkog sistema, pravosuđa i ekonomije - kako bi evropski standardi bili ispunjeni, Nikolić je odgovorio da je Srbija "u potpunosti posvećena sprovođenju reformi, uključujući i one najbolnije i najteže".
"Pozitivna je i okolnost za ovu vladu je što je Srpska napredna stranka najjača partija u njoj. Ona je potpuno oslobođena bilo kojih obaveza povezanih s prošlošću i kad želi da sprovede reformu pravosuđa, neće se rukovoditi lošim reformama iz prošlosti", istakao je Nikolić.

Isto važi, kazao je predsednik Srbije, i za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije i istakao da mu nije stalo da zakoni samo budu usvojeni, već da postanu deo svakodnevne prakse.

Nikolić je izjavio je da je Srbija prihvatila situaciju na Kosovu i pozvala Srbe da izađu na lokalne izbore 3. novembra ali da i Albanci treba da prihvate realnost.
"Ova vlada je poslušala moj savet i odredila premijera za pregovore sa Prištinom, ja sam sam se sastao sa predsednicom Kosova Atifete Jahjagom i zaključili smo briselski sporazum. To je sporazum koji odražava trenutnu situaciju na terenu," rekao je Nikolić u intervjuu "Fajnenšel tajmsu".

Prema njegovim rečima, stav Beograda je bio da postoje delovi KiM gde će se formirati srpska zajednica.
"Srbi moraju da imaju izabrane organe samouprave. Do sada su to bile takozvane paralelne institucije jer su ljudi sami organizovali izbore, ili ih je Srbija organizovala ali EU to nije prihvatala. Ako sada izaberemo lokalnu samoupravu kroz izbore koje organizuje Priština, EU će priznati legalnost i legitimnost tih institucija", rekao je Nikolić.

On je istakao da Srbija ima jasan stav o nepriznavanju Kosova i da je teško da će promeniti svoju poziciju.
"Ne vidim da bi iko mogao da dobije izbore govoreći u kampanji da će priznati nezavisnost KiM. Dakle, Srbija ne može da prizna nezavisnost KiM", rekao je Nikolić i ponovio da bi za istinsku nezavisnost Kosovo moralo da prođe kroz "filter Saveta bezbednosti UN gde ima bar sedam zemalja koje će podržati stav Srbije."

"Dakle Albanci mogu da opterećuju ove pregovore pričom o nezavisnosti, ali mogu da uspeju samo ako prihvate realnost kao što smo mi to učinili. A realnost je da ćemo ući u EU a da u EU pitanje granica postaje gotovo irelevantno," rekao je on.

Predsednik je rekao i da Srbija u vreme zaključivanja Briselskog sporazuma nažalost nije znala da kosovski Albanci nastoje da formiraju vojsku.
"Svi su to krili od nas inače bi regulisali pitanje policije i armije na isti način, a sada je teško da to učinimo," rekao je on.
Sada na Kosovu postoje dve vojske, kosovska vojska i vojska NATO, ukazao je Nikolić.

"Kosovska vojska je odmah sklopila sporazum o uzajamnoj odbrani sa vojskom Albanije. Odbrani od koga? Srbija nikada neće nikoga napasti, i ja takođe verujem da niko nikada neće napasti Srbiju. Dok god je NATO tamo, neće biti rata, i ja se nadam da rata nikada više neće biti", zaključio je Nikolić.