Počinjem da uživam Baku a  prekosutra odlazim. Psujem vrijeme i pijuckam čaj jer ovo definitivno nije zemlja kafe.

Crni Azeri čaj u radničkom predgrađu Insaatcilar

Jako sam umoran nakon jučerašnje administrativne i orijentacijske drame ali, ne bih o tome. Sada bih o sada.

Oduševljen sam modernom arhitekturom grada vjetrova a ipak često završim u nekoj od radničkih četvrti.Pustim znoj šarenih haljina da mi kapa za vratom, silujem sistem za varenje jeftinim donerima, njuškam po ćoškovima i pronalazim mačke. Slikam ih jer mi ne daju da klikćem po metro stanicama a na  stanici Nizami sam vidio kako Sveti Đorđe ubija aždaju i to u mozaiku. Naletio sam i na spomenik Nikoli Tesli.

Spomenik Nikoli Tesli u centru Bakua

Predgrađe Bakua

Nisam siguran da li treba da popijem ovaj cijeli čajnik ili će mi naplatiti po šoljici. Posmatram dvojicu penzosa, igraju nešto glasno, slično šahu i dijele jedan čajnik. Ko mi je kriv što ne znam turski pa da pitam mada umišljam da se snalazim na ruskom ali realna komunikacijska situacija je:niđe veze.

Dječije igre u Starom Bakuu

Baku je ljubazni kriminalac. Želi da pomogne ali često te odvuče na suprotnu stranu.I ovdje, u Insaatcilar-u, čini se da se nekuda maksuz krenulo pa odustalo.

Tako ću i ja.

(nastaviće se)