Stotine miliona ljudi dnevno koristi njegove izume, a tihi čovjek koji je stajao iza njih, Dag Engelbart, preminuo je u 88. godine života. Njegov najznačajniji izum je kompjuterski miš, a radio je na razvoju ARPANET-a, preteče interneta, i video telekonferencija.

Istorijski muzej kompjutera u Mauntin Vjuu u Kaliforniji saopštio je da je obaviješten o njegovoj smrti putem imejla, koji je njegova ćerka Kristina poslala. Engelbart je bio lošeg zdravlja, a u utorak uveče je umro u snu.

Tokom pedesetih i šezdesetih godina, kada su kompjuteri zauzimali čitave prostorije a informacije su u njih unošene karticama, Engelbart je radio na razvoju svoje zamisli da će kompjuteri podstaći ljude da dijele ideje i rješavaju probleme na način koji je tada bio nezamisliv.

Engelbart je kompjuterski miš izumio šezdesetih godina. Napravio ga je od drveta i metalnih točkića, a patentirao ga je kasnih sedamdesetih, mnogo prije nego što je počeo masovno da se koristi.

Nažalost, tihi naučnik od svog revolucionarnog izuma nije zaradio mnogo novca, jer je patent istekao 1987. godine, prije nego što je uređaj ušao u masovnu proizvodnju. Procjenjuje se da je od kasnih osamdesetih godina prodato više od milijardu miševa.

Engelbart je rođen 30. januara 1925. godine u Portlandu u Oregonu. Njegov otac se bavio popravljanjem radiouređaja, a majka je bila domaćica. Diplomirao je na Državnom univerzitetu u Oregonu. 

Tokom Drugog svjetskog rata je bio radarski tehničar, a nakon toga je radio za kompaniju „Naca“. Uz njegovu pomoć razvijena je istraživačka mreža ARPANET, iz koje je kasnije razvijen internet.

Takođe je radio na razvoju preteče imejla, kompjuterskoj obradi riječi, kao i video telekonferencijama na Istraživačkom institutu u Kaliforniji.

Jedan od najzanimljivijih trenutaka u njegovoj karijeri desio se 1968. godine, kada je iz svog doma, radeći na ručno napravljenom modemu, pomoću svog novog onlajn sistema pokazivao publici svoje ideje. Njegovo osoblje je takođe bilo povezano iz istraživačkog centra. Bila je to prva javna demonstracija korišćenja miša i video telekonferencije ikada a izavala je gromoglasne ovacije.

„Dag je bio pionir u mrežnim kompjuterskim tehnologijama kada niko o njima nije razmišljao i to nije bilo popularno“, rekao je izvršni direktor „San mikrosistems“, Skot Meknili, 1997. godine.

I pored svega što je postigao, skromni Engelbart umanjivao je svoju ulogu u svemu a tražio da se njegovim kolegama oda priznanje za sve izume na kojima su zajednički radili. Čak je i umanjivao značaj svojih izuma, a isticao svoju viziju o kompjuterskoj saradnji u rješavanju svetskih problema.

„Mnogi od prvih izuma su došli pravo iz mozgova mog osoblja. Čak su morali da mi dodatno objašnjavaju kako bih razumio kako funkcionišu. Oni zaslužuju više priznanja za svoj rad“, citirala je Engelberta njegova ćerka u biografiji.

Govorio je da je njegov rad bio posvećen pojačavanju ljudskog intelekta.

Dobitnik je Lemelson-MIT nagrade 1997. godine u iznosu od 500.000 dolara, a nagrađen je i 2000. godine Nacionalnom medaljom za tehnologiju zbog njegovog doprinosa u stvaranju personalnih kompjutera.

(RTS/Frontal)