Više od 5 miliona maraka Ministarstvo za ekonomske odnose i regionalnu saradnju potrošilo je na „ostale stručne usluge“ i pored toga što je Ministarstvo opsluživalo 43 zaposlenih na platnom spisku čija su bruto primanja u 2012. plaćena milion i 225 hiljada maraka (odnosno, u prosjeku 2.400 KM po zaposlenom mjesečno). Šta su „ostale stručne usluge“ još nije poznato (redakcija „Frontala“ uputila je novi dopis Ministarstvu s ovim pitanjem i objaviće odgovor Ministarstva čim on stigne), ali jeste da tih 5 miliona ne pokrivaju administrativne i advokatske usluge, za koje je Ministarstvo dalo dodatnih 328 hiljada maraka. Račun od 5 miliona ne pokriva ni 15 hiljada maraka telefona, interneta, pošte i ostalih komunikacionih usluga, ni tekuće održavanje voznog parka od 8 hiljada, ni usluge za objavljivanje tendera, oglasa i informativnih tekstova, za šta je potrošeno 13 i po hiljada KM, pa čak ni neke „ostale usluge informisanja i medija“ od nekih 489 maraka, ma šta god to značilo. Nije tu ni „održavanje kancelarijskog materijala“ od 3 i po hiljade maraka, ma šta god i to značilo, jer održavanje računara sigurno nije, budući da je to posebna stavka od nekih drugih hiljadu i po maraka.

U odnosu na sigurno vrhunske stručne usluge kakve za 5 miliona dobija Ministarstvo za ekonomske odnose i regionalnu saradnju, moglo bi se pomisliti da 43 radnika Ministarstva nemaju ni šta da rade, ni kud da idu. Ali išli su. Putovalo se za skoro 20 hiljada manje u odnosu na rebalansirani budžet  – tek za nešto više od 41 hiljadu maraka, i u zemlji i u inostranstvu. Najviše je potrošeno na dnevnice – 5.900 u zemlji i 13 hiljada KM u inostranstvu, pa na smještaj, hranu i prevoz – 5.000 za hranu i smještaj u zemlji, 14 hiljada KM za prevoz, hranu i smještaj u inostranstvu. Bilo je i nekih „ostalih rashoda“ za putovanja u zemlji i inostranstvu, ali  - u odnosu na 5 neidentifikovanih miliona – tek u iznosu od nešto preko 3 hiljade maraka. Kad se ovom dodaju 23 hiljade maraka goriva i nekih 2.300 za kotizacije za seminare, moglo bi se reći da je ministarstvo probilo budžet za putovanja, ali ni tih nekih 5-6 hiljada maraka nisu prioritetno pitanje u odnosu na – „ostale stručne usluge“.

Ušteđeno je i na reprezentaciji – nešto više od 3.500 hiljade maraka (kad se računaju pokloni koji su koštali oko 2.800 KM) u odnosu na rebalans. To je vjerovatno sasvim pohvalno upravljanje projektovanim budžetom, ali je pravo pitanje da li je Ministarstvu zaista potrebno više od 23 hiljade maraka za „usputne troškove“.

Listi do sad „neidentifikovanih“ troškova, za koje je redakcija „Frontala“ tražila dodatna pojašnjenja, priključili su se i „rashodi po osnovu članarina“ od skoro 25 hiljada maraka. Bilo bi divno da su to članarine koje Republika Srpska plaća za članstvo u nekim važnim međunarodnim organizacijama, kao što bi bilo divno da je Republika Srpska za ovih 5 miliona dobila neki savjet koji zaista može pomoći u boljem pozicioniranju na regionalnoj sceni, u Evropi, svijetu... Sigurno da će nam Ministarstvo za ekonomske odnose i regionalnu saradnju i ovaj put objasniti da je ta pozicija svakim danom sve bolja – još samo kad bismo dobili i neki konkretan dokaz umjesto predimenzioniranih predstava za javnost poput - ako se još neko sjeća - one kad je onda jednom zbog ozbiljnih upozorenja Republike Srpske da će otjerati visokog predstavnika Ketrin Ešton došla u Banjaluku.

(Frontal)