Imaću svoju vojsku
svoje fabrike naoružanja
kupce i preprodavce
imati svoj novac
imati svoj ključ ...
 
Neće mi biti lako
imaću svojih briga.

Imaću svoju suprugu
njene osmehe
njenu ljubav
svoju kašiku
svoju čašu
svoj otrov u čaši
revolver pod jastukom
svoj strah
i strah za narod svoj.

Neće mi biti lako.
 
Imaću svoje pesnike —
vesele za tužne dane
a tužne za vesele
imaću svoje atentatore
i svoje agitatore
svoje dušebrižnike
i svoje doušnike ...
 
Moći ću da biram
i da budem biran.
 
Neće mi biti lako
uz moga fotografa
i moja rukovanja
uz moga biografa
i moja kumovanja ...
 
Imaću teških briga ...
 
Imaću svoju smrt.
 
Svoju zastavu na pola koplja.
I svoju žalost nacionalnu.

Na današnji dan prije sedam godina preminuo je Duško Trifunović. Pamtimo ga po pjesmama njegovim

(Frontal)