Kubni centimetar aerografita težak je samo 0,2 miligrama, što čini četvrtinu mase prethodnog rekordera. Ima čak 5.000 puta manju gustinu od vode i šest puta je lakši od vazduha. Štaviše,aerografit je toliko lagan da je teško raditi s njim u običnoj laboratoriji, jer i najmanji pokret može da pokrene vazduh i rasprši materijal okolo. 

  Ako biste željeli da dobijete kilogram ovog materijala, zauzimao bi zapreminu od pet kubnih metara. To znači jedan kvadratni metar u osnovi, koji se diže pet metara uvis. Eto, to bi bilo teško jedan kilogram. Trebalo bi vam oko pet gepeka automobila ukoliko biste željeli da transportujete kilogram aerografita - objašnjava istraživač Matijas Meklenburg.  

Aerografit predstavlja mrežu ugljenikovih cjevčica, od kojih je svaka prečnika oko 15 nanometara, upletenih na mikro i nano nivou veličina. Zbog njegove lakoće i relativno velike površine, aerografit bi mogao da omogući stvaranje mnogo lakših litijum-jonskih baterija. Mogao bi da nađe primjenu i u pravljenju vodootporne odjeće, lakših računara, za vodenu i vazdušnu filtraciju, kao i za zaštitne ekrane za satelite. 

Pravi se stavljanjem kristala oksida cinka u specijalne pećnice, koji se potom zagrijevaju na temperaturama do 900 stepeni Celzijusa.

(Glas Srpske/Frontal)

31.12.2012. u 09:54h